Fekalije u moru u Crnoj Gori: Stigli NAJNOVIJI rezultati

Priča o fekalijama u moru ponovo je ovog leta otvorila pitanje kvaliteta vode na crnogorskom primorju. Kanalizacioni ispusti, mutna voda i neprijatan miris izazvali su zabrinutost turista, dok su četiri kupališta u Budvi i Baru u jednom trenutku bila zatvorena za kupanje.

Sada su stigli najnoviji rezultati analiza koji pokazuju kakvo je stanje zapravo.

Foto: M. Anđela

Priča o kvalitetu mora u Crnoj Gori postala je jedna od najosetljivijih tema turističke sezone 2026. godine.

Tokom leta zabeleženo je nelegalno ispuštanje fekalnih voda u Budvi, četiri kontrolisana kupališta u jednom trenutku proglašena su sanitarno lošim i zatvorena za kupanje, dok su iz Šušanja stizale prijave o mutnoj braon tečnosti i neprijatnom mirisu iz kanala koji se ulivaju u more.

Ipak, najnoviji zvanični rezultati menjaju trenutnu sliku: u poslednjem ciklusu kontrole nijedna od 114 analiziranih lokacija nije svrstana u kategoriju – loša.

Šta se onda zaista dogodilo na crnogorskom primorju, gde je fekalno zagađenje potvrđeno, koje plaže su zatvarane i da li turisti trenutno imaju razloga za strah?

 

 

Fekalije u moru u Crnoj Gori: Šta je zaista potvrđeno

Prvi ozbiljan incident dogodio se još početkom juna.

Nakon prijave građana, JP – Morsko dobro – je 7. juna izašlo na teren na Slovenskoj obali u Budvi, gde je kroz kanal utvrđeno nelegalno ispuštanje fekalnih voda, uz zamućenje i zagađenje morskog akvatorijuma.

Postojala je sumnja da otpadne vode dolaze iz objekata u zaleđu, pa su o slučaju obavešteni nadležna komunalna inspekcija i budvanski Vodovod.

Problem koji se tada pojavio ukazao je i na jednu od potencijalno slabih tačaka sistema: nelegalno povezivanje fekalne kanalizacije sa kanalima predviđenim za atmosferske vode.

Zanimljivo je, međutim, da je redovno uzorkovanje sprovedeno svega nekoliko dana kasnije pokazalo dozvoljen kvalitet na svim kontrolisanim mestima.

To pokazuje koliko ovakva zagađenja mogu biti lokalizovana i kratkotrajna.

 

 

Preokret usred jula: Četiri kupališta zatvorena

Najozbiljnija situacija tokom dosadašnjeg dela sezone zabeležena je u drugoj polovini jula.

Analize uzoraka prikupljenih između 20. i 23. jula pokazale su da su četiri od ukupno 114 kontrolisanih voda za kupanje bile u kategoriji – loša.

Radilo se o sledećim lokacijama:

• Slovenska plaža 01 – Budva
• Pržno – Budva
• Žukotrlica 02 – Bar
• Žukotrlica 03 – Bar

Na tim kupalištima uvedena je zabrana kupanja, a postavljene su crvene zastavice kao upozorenje turistima i ostalim kupačima.

Rezultati su prosleđeni i nadležnom inspektoru za vode.

Drugim rečima, nije se radilo samo o glasinama sa društvenih mreža: loš sanitarni kvalitet vode na četiri kontrolna mesta bio je laboratorijski registrovan.

Šušanj pod posebnom pažnjom

Posebnu pažnju izazvala je situacija u Šušanju.

Kako je prenela – Srbija Danas – građani i turisti krajem jula prijavljivali su mutnu braon tečnost neprijatnog mirisa koja se iz kanala ulivala u more u blizini kupališta.

– Morsko dobro – potvrdilo je da je prijavu o mogućem izlivanju fekalne kanalizacije primilo 20. jula i da su o slučaju obaveštene ekološka i vodna inspekcija.

Ubrzo nakon toga upravo su dve kontrolne lokacije na Žukotrlici dobile ocenu – loša.

Važno je, međutim, napraviti razliku: vremensko i prostorno poklapanje postoji, ali dostupni zvanični podaci ne dokazuju da je prijavljeno izlivanje bilo jedini i neposredni uzrok loših laboratorijskih rezultata.

Dodatnu zabrinutost izazvale su i fotografije kupača koji su nastavili da ulaze u more uprkos postavljenoj crvenoj zastavici i zabrani kupanja.

Tri kupališta brzo ponovo prošla kontrolu, Pržno ostalo problem

Nova kontrola obavljena 28. jula donela je znatno bolje rezultate.

Slovenska plaža 01 ponovo je imala odličan kvalitet vode, dok su Žukotrlica 02 i Žukotrlica 03 vraćene u dozvoljene kategorije.

Tako su tri od četiri problematične lokacije ponovo ocenjene kao bezbedne za kupanje.

Ali ne i Pržno.

Ponovljena analiza pokazala je da je tamo voda i dalje bila u kategoriji – loša, zbog čega je zabrana kupanja ostala na snazi, a Institut za biologiju mora nastavio je sa dodatnim uzorkovanjem.

 

 

Stigli najnoviji rezultati: Kontrolisano svih 114 lokacija

Najnoviji podaci sada donose potpuno drugačiju sliku.

U ciklusu sprovedenom od 3. do 7. avgusta analizirano je svih 114 kontrolnih lokacija duž crnogorskog primorja.

Od toga je na 89 lokacija voda bila odličnog kvaliteta, na 13 dobrog, a na 12 zadovoljavajućeg kvaliteta.

Nijedna lokacija nije ocenjena kao loša.

To znači da je 78,1 odsto kontrolisanih lokacija imalo odličan kvalitet vode, 11,4 odsto dobar, a 10,5 odsto zadovoljavajući.

Time je i Pržno, koje je poslednje ostalo pod zabranom nakon julske kontrole, u najnovijem ciklusu izašlo iz kategorije lošeg kvaliteta.

 

 

Da li to znači da fekalija sada nema nigde u moru?

Ne bi bilo odgovorno izvući takav zaključak.

Najnoviji rezultati znače da na 114 lokacija obuhvaćenih zvaničnim monitoringom u trenutku poslednjeg uzorkovanja nije pronađena voda kategorije – loša.

Ali stanje mora može lokalno i brzo da se promeni.

Upravo događaj iz Budve početkom juna pokazuje problem periodičnog monitoringa: ispuštanje fekalnih voda može se dogoditi između dva redovna uzorkovanja i prestati pre nego što stignu laboratorijske ekipe.

Zato jedan dobar ciklus analiza ne predstavlja garanciju da je svaki metar crnogorske obale u svakom trenutku bez mikrobiološkog opterećenja.

 

 

Šta laboratorije zapravo traže u morskoj vodi?

Program kontrole kvaliteta morske vode u Crnoj Gori tokom 2026. godine obuhvata ukupno 114 lokacija: 18 u Ulcinju, 15 u Baru, 34 u Budvi, 10 u Tivtu, 15 u Kotoru i 22 u Herceg Novom.

Planirano je deset ciklusa analiza, približno na svakih 15 dana, od maja do kraja septembra.

Posebno se prate dva važna mikrobiološka pokazatelja: ešerihija koli i intestinalne enterokoke.

NJihovo povišeno prisustvo predstavlja indikator fekalnog uticaja i povećane verovatnoće da u vodi postoje i drugi potencijalno štetni mikroorganizmi.

Voda se prema rezultatima razvrstava u četiri kategorije: odlična, dobra, zadovoljavajuća i loša.

Foto: I. Marinković

Koliki je zdravstveni rizik za turiste?

Fekalno zagađenje rekreativnih voda predstavlja zdravstveni rizik, pre svega zbog mogućnosti izlaganja patogenim mikroorganizmima.

Jedan od najvažnijih puteva izlaganja jeste slučajno gutanje kontaminirane vode tokom kupanja, a među mogućim posledicama nalaze se gastrointestinalne infekcije.

Poseban oprez potreban je kod male dece, starijih osoba i ljudi sa oslabljenim imunitetom.

Ipak, postoji veoma važna razlika između zdravstvenog rizika i dokazane epidemije.

Foto: D. Jovanović

Tvrdnje o – punim ambulantama – nisu zvanično potvrđene

Tokom jula u pojedinim regionalnim medijima, među kojima je i – Srbija Danas – pojavile su se dramatične tvrdnje o ambulantama navodno punim dece sa dijarejom, povraćanjem i drugim tegobama.

Međutim, prema podacima dostupnim zaključno sa 11. avgustom, nema javno dostupne potvrde crnogorskih zdravstvenih institucija koja bi dokazala epidemiju povezanu sa kupanjem na konkretnim plažama.

To je veoma važna razlika.

Pojava gastrointestinalnih tegoba kod pojedinačnih turista sama po sebi nije dokaz da je uzrok morska voda. Za takvu tvrdnju bila bi potrebna jasna epidemiološka veza sa određenom lokacijom i podaci zdravstvenih institucija.

 

 

Iza svega se krije mnogo veći problem

Incidenti tokom leta otvorili su i pitanje stanja kanalizacione infrastrukture na crnogorskom primorju.

Prema državnim podacima za 2025. godinu, prosečna pokrivenost stanovništva uslugama sakupljanja otpadnih voda iznosila je oko 53 odsto, odnosno oko 66 odsto u područjima definisanim kao aglomeracije prema evropskoj Direktivi o komunalnim otpadnim vodama.

U zemlji je postojalo 16 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, dok je dugoročni cilj da svih 37 definisanih aglomeracija dobije odgovarajuće kolektorske sisteme i postrojenja za tretman najkasnije do 2035. godine.

Planirana je izgradnja još oko 885 kilometara mreže, a ukupna vrednost planiranih aktivnosti procenjena je na približno 472 miliona evra.

Zbog toga pitanje fekalija u moru nije samo pitanje onoga što laboratorija pronađe na plaži.

U pozadini su kanalizaciona mreža, nelegalni priključci, razdvajanje atmosferske i fekalne kanalizacije, kapacitet kolektora i funkcionisanje sistema za tretman otpadnih voda.

Ogroman ulog za crnogorski turizam

Problem je posebno osetljiv jer se događa usred turističke sezone.

Crna Gora je samo tokom juna 2026. godine u kolektivnom smeštaju registrovala 206.990 turističkih dolazaka i 793.956 noćenja, dok su strani turisti ostvarili čak 90,8 odsto noćenja.

Zato čak i lokalizovani incident može izazvati mnogo širu reputacionu štetu.

Fotografije kanalizacionih ispusta, mutne vode i crvenih zastavica veoma brzo prelaze granice Crne Gore i šire se regionalnim portalima i društvenim mrežama.

Ipak, trenutno nema pouzdane zvanične procene koliko su konkretni incidenti iz leta 2026. godine uticali na broj turista ili prihode od turizma.

Foto: O. Radošević

Šta turisti treba da urade ako primete sumnjivo zagađenje?

Ukoliko se u blizini plaže vidi kanalizacioni ispust, izrazito zamućena voda ili se oseća jak neprijatan miris, preporučljivo je izbegavati kupanje u neposrednoj blizini i proveriti aktuelna upozorenja nadležnih institucija.

Posebno je važno poštovati crvenu zastavicu i zvaničnu zabranu kupanja.

Rezultati analiza za pojedinačna kupališta objavljuju se kroz sistem monitoringa – Morskog dobra – pa turisti mogu da provere stanje konkretne lokacije, umesto da zaključke izvode samo na osnovu objava na društvenim mrežama.

Foto: D. Milovanović

Šta je, na kraju, istina o moru u Crnoj Gori?

Dosadašnji podaci pokazuju dve stvari koje mogu istovremeno biti tačne.

Crna Gora je tokom sezone 2026. godine imala stvarne probleme. Zabeleženo je nelegalno ispuštanje fekalnih voda u Budvi, a četiri kontrolisana kupališta u jednom trenutku imala su toliko loš sanitarni kvalitet da je kupanje bilo zabranjeno.

Sa druge strane, nije tačno da dostupni podaci pokazuju da je kompletno crnogorsko primorje trenutno preplavljeno fekalijama.

Najnovija zvanična kontrola svih 114 lokacija, sprovedena od 3. do 7. avgusta, nije pronašla nijednu vodu kategorije – loša.

Ipak, sezona još traje, a upravo događaji iz Budve i Bara pokazali su da se stanje može promeniti veoma brzo.

Zbog toga će naredni ciklusi analiza biti ključni za odgovor na pitanje da li je jul predstavljao samo kratkotrajni vrhunac problema ili bi slični incidenti mogli da se ponove do kraja turističke sezone.

(Srbija Danas)

BONUS VIDEO