Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Брент Андервуд пронашао је злато, или боље речено сребро, у граду духова. Пре осам година, овај предузетник из Остина уложио је животну уштеђевину у купову Серо Горда, напуштеног рударског града у близини Лоун Пајна у Калифорнији. Његова мисија није била само да поседује комад земље, већ да удахне нови живот месту које је историја заборавила.
"Одувек сам гајио љубав према историји и гостопримству", рекао је Андервуд, присећајући се детињства проведеног уз деду и гледање вестерн серија. "Постоји романтика Дивљег запада која је привукла милионе људи, а мене је заробила још од малих ногу."
Управо та романтика тера га да обнавља оронуле зграде, чува приче из прошлости и поновно привлачи посетиоце на његове прашњаве улице, а путовање документује на свом популарном Јутјуб каналу "Ghost Town Living".
Историја исписана сребром и насиљем
Серо Гордо, што на шпанском значи "Дебело брдо", основан је 1865. године након што су у високим пределима планинског ланца Инио откривени сребро, олово и цинк. На свом врхунцу, у граду је живело и радило више од четири хиљаде рудара, чији је труд помогао да Серо Гордо постане најпродуктивнији рудник сребра у Калифорнији. Из његових окана извађени су минерали у данашњој вредности која би премашила 500 милиона долара (око 433 милиона евра).
"Сребро из Серо Горда спуштало се с планине на мазгама и стизало у Лос Анђелес док је он још био мали, прашњави град", објашњава Андервуд.
Прочитајте још
Истиче како је Лос Анђелес данас светска метропола, док је улога Серо Горда у његовом развоју готово заборављена. "Осећам да је део мог посла да то исправим, а та прича не може да преживи ако не преживи и ово место."
Нови живот за старе зидине
Андервуд се 2020. године за стално преселио у Серо Гордо, имање од 360 хектара које је углавном напуштено од четрдесетих година прошлог века. "Добио сам га с више од десетак зграда, готово 50 километара рударских окана и свакаквим кул стварима", рекао је.
Његов обилазак града открива невероватне трансформације. Бивше складиште динамита сада је скривена библиотека. "Сво ово дрво донео сам из рудника и од њега направио полице, а све књиге повезане су са рударством", поделио је. "Ово је стварно забавно место за бекство од света."
Следећа станица је бивши бордел познат као "Лолина палата ужитка", назван по власници Лоли Тревис. Андервуд уверава да ће бордел једног дана постати музеј и сведочанство о инспиративној снази жена које су тамо радиле. "Лола је имала изванредну причу; водила је успешан посао у рударском кампу пуном пијаних и наоружаних мушкараца и успела је. Жене су део историје ових места који се често губи; желим да се побринем да њихова прича преживи."
У близини је и канцеларија за процену руде, где су службеници мерили богатство и одређивали вредност тешком муком стеченог плена. "Овде сте сазнали јесте ли богати или не", објашњава Андервуд. Главну продавницу претворио је у импровизовани музеј у којем излаже све већу збирку артефаката пронађених у рудницима и околини.
Изазови, победе и уклети станари
Пут до обнове није био лак. Андервуд се суочио са бројним изазовима, укључујући катастрофални пожар који је 2020. уништио историјски хотел Америкен, зграду из 1871. године која је требало да постане срце новог Серо Горда. Но, после година напорног рада, костур зграде је обновљен, а недавно је остварен и кључан напредак - после 160 година, у граду је пронађена вода, што отвара врата одрживој будућности.
"Хотел ће бити срце града, једва чекам да га отворимо", рекао је, надајући се да ће радови бити готови током наредне године дана, иако је свестан да обнова целог града никада неће бити довршена. "Надам се да ћу на Серо Горду радити до краја живота."
Ипак, живот у граду духова не би био потпун без прича о духовима. Андервуд се присећа посебно узнемирујућег искуства с бившом спаваоницом за рударе. "Био сам одсутан неколико дана. Док сам се пењао да гледам залазак сунца, приметио сам да је упаљено светло у кухињи. Кад сам се приближио, неко је повукао чипкасту завесу и погледао ме. Видио сам силуету."
Претпоставио је да је неко од пријатеља дошао у посету, али идућег јутра дочекао га је шок. "Питао сам пријатеља ко је био у спаваоници. Погледао ме чудно и рекао: 'Нико'." Одлучан, Андервуд је отишао до зграде, угасио светло и закључао врата локотом. "Те вечери, док сам поновно ишао да гледам залазак, светло у кухињи је опет било упаљено", испричао је. "Испод овог града има педесетак километара тунела и ући ћу у било који од њих, али у ту спаваоницу не волим да улазим."
Серо Гордо данас је отворен за посетиоце који желе да доживе делић историје Дивљег запада. Андервуд се нада да ће ово место послужити као улаз у једно заборављено доба. "Једно је читати о историји, а сасвим друго стајати у њој", закључује.
БОНУС ВИДЕО:
