Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Brent Andervud pronašao je zlato, ili bolje rečeno srebro, u gradu duhova. Pre osam godina, ovaj preduzetnik iz Ostina uložio je životnu ušteđevinu u kupovu Sero Gorda, napuštenog rudarskog grada u blizini Loun Pajna u Kaliforniji. NJegova misija nije bila samo da poseduje komad zemlje, već da udahne novi život mestu koje je istorija zaboravila.
"Oduvek sam gajio ljubav prema istoriji i gostoprimstvu", rekao je Andervud, prisećajući se detinjstva provedenog uz dedu i gledanje vestern serija. "Postoji romantika Divljeg zapada koja je privukla milione ljudi, a mene je zarobila još od malih nogu."
Upravo ta romantika tera ga da obnavlja oronule zgrade, čuva priče iz prošlosti i ponovno privlači posetioce na njegove prašnjave ulice, a putovanje dokumentuje na svom popularnom Jutjub kanalu "Ghost Town Living".
Istorija ispisana srebrom i nasiljem
Sero Gordo, što na španskom znači "Debelo brdo", osnovan je 1865. godine nakon što su u visokim predelima planinskog lanca Inio otkriveni srebro, olovo i cink. Na svom vrhuncu, u gradu je živelo i radilo više od četiri hiljade rudara, čiji je trud pomogao da Sero Gordo postane najproduktivniji rudnik srebra u Kaliforniji. Iz njegovih okana izvađeni su minerali u današnjoj vrednosti koja bi premašila 500 miliona dolara (oko 433 miliona evra).
"Srebro iz Sero Gorda spuštalo se s planine na mazgama i stizalo u Los Anđeles dok je on još bio mali, prašnjavi grad", objašnjava Andervud.
Pročitajte još
Ističe kako je Los Anđeles danas svetska metropola, dok je uloga Sero Gorda u njegovom razvoju gotovo zaboravljena. "Osećam da je deo mog posla da to ispravim, a ta priča ne može da preživi ako ne preživi i ovo mesto."
Novi život za stare zidine
Andervud se 2020. godine za stalno preselio u Sero Gordo, imanje od 360 hektara koje je uglavnom napušteno od četrdesetih godina prošlog veka. "Dobio sam ga s više od desetak zgrada, gotovo 50 kilometara rudarskih okana i svakakvim kul stvarima", rekao je.
NJegov obilazak grada otkriva neverovatne transformacije. Bivše skladište dinamita sada je skrivena biblioteka. "Svo ovo drvo doneo sam iz rudnika i od njega napravio police, a sve knjige povezane su sa rudarstvom", podelio je. "Ovo je stvarno zabavno mesto za bekstvo od sveta."
Sledeća stanica je bivši bordel poznat kao "Lolina palata užitka", nazvan po vlasnici Loli Trevis. Andervud uverava da će bordel jednog dana postati muzej i svedočanstvo o inspirativnoj snazi žena koje su tamo radile. "Lola je imala izvanrednu priču; vodila je uspešan posao u rudarskom kampu punom pijanih i naoružanih muškaraca i uspela je. Žene su deo istorije ovih mesta koji se često gubi; želim da se pobrinem da njihova priča preživi."
U blizini je i kancelarija za procenu rude, gde su službenici merili bogatstvo i određivali vrednost teškom mukom stečenog plena. "Ovde ste saznali jeste li bogati ili ne", objašnjava Andervud. Glavnu prodavnicu pretvorio je u improvizovani muzej u kojem izlaže sve veću zbirku artefakata pronađenih u rudnicima i okolini.
Izazovi, pobede i ukleti stanari
Put do obnove nije bio lak. Andervud se suočio sa brojnim izazovima, uključujući katastrofalni požar koji je 2020. uništio istorijski hotel Ameriken, zgradu iz 1871. godine koja je trebalo da postane srce novog Sero Gorda. No, posle godina napornog rada, kostur zgrade je obnovljen, a nedavno je ostvaren i ključan napredak - posle 160 godina, u gradu je pronađena voda, što otvara vrata održivoj budućnosti.
"Hotel će biti srce grada, jedva čekam da ga otvorimo", rekao je, nadajući se da će radovi biti gotovi tokom naredne godine dana, iako je svestan da obnova celog grada nikada neće biti dovršena. "Nadam se da ću na Sero Gordu raditi do kraja života."
Ipak, život u gradu duhova ne bi bio potpun bez priča o duhovima. Andervud se priseća posebno uznemirujućeg iskustva s bivšom spavaonicom za rudare. "Bio sam odsutan nekoliko dana. Dok sam se penjao da gledam zalazak sunca, primetio sam da je upaljeno svetlo u kuhinji. Kad sam se približio, neko je povukao čipkastu zavesu i pogledao me. Vidio sam siluetu."
Pretpostavio je da je neko od prijatelja došao u posetu, ali idućeg jutra dočekao ga je šok. "Pitao sam prijatelja ko je bio u spavaonici. Pogledao me čudno i rekao: 'Niko'." Odlučan, Andervud je otišao do zgrade, ugasio svetlo i zaključao vrata lokotom. "Te večeri, dok sam ponovno išao da gledam zalazak, svetlo u kuhinji je opet bilo upaljeno", ispričao je. "Ispod ovog grada ima pedesetak kilometara tunela i ući ću u bilo koji od njih, ali u tu spavaonicu ne volim da ulazim."
Sero Gordo danas je otvoren za posetioce koji žele da dožive delić istorije Divljeg zapada. Andervud se nada da će ovo mesto poslužiti kao ulaz u jedno zaboravljeno doba. "Jedno je čitati o istoriji, a sasvim drugo stajati u njoj", zaključuje.
BONUS VIDEO:
