Преговори су се последњих недеља углавном вртели око поновног отварања Ормуског мореуза и укидања америчке блокаде Ирана, иако су према меморандуму обе ствари требало да буду спроведене.
Нема знакова компромиса око трајног режима пловидбе Ормуским мореузом, а детаљни преговори о иранском нуклеарном програму, који су требало да буду један од кључних делова коначног споразума, нису озбиљно ни започели.
Од јунског договора готово ништа није остало
Меморандум о разумевању потписан у јуну предвиђао је прекид војних операција и 60 дана преговора о трајном завршетку рата и иранском нуклеарном програму.
Договор је предвиђао и поновно отварање Ормуског мореуза, кроз који је пре рата пролазила приближно петина светске трговине нафтом и гасом. Ирану је притом остављена нејасно дефинисана улога у будућем управљању саобраћајем, што је Техеран накнадно искористио како би тражио већу контролу над пловним путем.
Само недељу дана након склапања договора, Иран је почео да пуца на бродове који су користили руту уз оманску обалу, коју надзире америчка војска и која је требало да омогући пловидбу мимо иранске контроле.
Прочитајте још
САД је одговорио нападима на Иран, након чега је Техеран напао земље у којима се налазе америчке снаге, међу њима Јордан, Кувајт и Бахреин. Вашингтон је затим укинуо изузећа која су Ирану омогућавала продају нафте и поново успоставио блокаду иранских лука.
Обе стране оптужиле су ону другу за кршење договора.
Иран тражи повлачење америчких снага и ратну одштету
Иран је почетком августа изнео услове за поновно потпуно отварање Ормуског мореуза. Међу њима су укидање америчке блокаде, повлачење америчких снага из подручја око Ирана и плаћање одштете за штету насталу у рату који су САД и Израел покренули 28. фебруара.
Техеран притом не жели да врати стање какво је постојало пре рата. Иран преговара са Оманом о будућем управљању саобраћајем кроз мореуз и жели да задржи одређену контролу над пловидбом.
Иран је данас објавио да је близу завршетка договора с Оманом о управљању проласком бродова кроз Ормуски мореуз. Није јасно би ли такав аранжман задовољио Вашингтон.
Трамп је иранске захтеве одбацио. Тврди да би Иран требало да плати ратну одштету САД-у, а не обрнуто, те инсистира на томе да Вашингтон контролише ситуацију у мореузу.
Ни једна страна засад не попушта
Америчка администрација нема једноставан излаз из рата. Прихватање иранских захтева значило би велики политички уступак Техерану, док би нова велика војна ескалација додатно исцрпила америчке залихе напредних противракетних система и могла да изазове нови удар на светску привреду и цене енергената.
С друге стране, иранска привреда тешко погађају рат, дугогодишње санкције и америчка блокада, док висока инфлација додатно повећава притисак на власти у Техерану.
Саобраћај у Ормуском мореузом, који је накратко порастао након јунског споразума, поново је пао на мали део нивоа пре рата. Последице затварања једног од најважнијих светских енергетских праваца осећају се далеко изван Блиског истока.
Додатни притисак ствара и Црвено море, где су Хути, које подржава Иран, почели да нападају саудијске нафтне танкере, угрожавајући још један важан правац за транспорт енергената.
Пакистан покушава да врати обе стране за сто
Иран тврди да је још у јуну прекинуо директне преговоре са САД-ом, иако признаје да се поруке између две стране и даље преносе преко посредника. Трамп, с друге стране, тврди да разговори нису престали и повремено говори о напретку.
Пакистан, који је одиграо важну улогу у постизању јунског споразума, покушава да спречи потпуни слом дипломатског процеса.
- Не затварамо ово поглавље. Пакистан улаже све напоре како би обе стране вратио за преговарачки стол - рекао је прошле недеље портпарол пакистанског Министарства спољних послова Тахир Андраби.
Могућност продужења преговарачког рока формално постоји ако се обе стране с тиме сложе, али засад нема договора ни о томе, док кључна питања Ормуског мореуза, америчке блокаде и иранског нуклеарног програма остају нерешена.