Научници процењују да се сваке две недеље појави нова врста која није аутохтона за то подручје, а један од примера је тзв. риба лав.
Радећи недалеко од обале Кипра, скипер Пепис помаже истраживачима тако што извлачи рибе лавове из експерименталних замки, уклања њихове отровне бодље и у кухињи припрема улов.
Фото: Depositphotos/gilmanshin
Улазак инвазивних морских врста у Средоземље се прати бод будним оком како би се њихов број држао под контролом, а у томе и Пепис има значајну улогу.
Истраживање које је објавила Кипарска академија наука, књижевности и уметности процењује да Медитеран отприлике сваке две недеље добије једну нову врсту.
У том извештају регистровано је више од 1.000 алохтоних врста, што је повећање у односу на око 800 колико их је забележено између 2012. и 2017. године.
Прочитајте још
Научници кажу да све топлија мора омогућавају тропским врстама да преко Суецког канала лакше пређу из Црвеног мора и других удаљенијих подручја до Средоземља.
- Промене су биле драстичне, нарочито од 2000. године - рекао је моркси биолог Периклис Клејтоу.
Сличан тренд забележен је и у грчким водама, где је последњих деценија регистровано више од 230 алохтоних морских врста, међу којима су и рибе зечеви и отровна сребрнобразна напухача, позната и као риба фугу из рода Лагоцепхалус.
Шта доносе инвазивне врсте?
Промене утичу на прехрамбене системе, радна места и приобалне заједнице.
Иако заузима свега 0,8 одсто површине светских океана, Средоземно море је станиште за чак 18 одсто свих морских врста на свету.
Овај регион подржава и биодиверзитет и заједнице које зависе од здравог мора.
Инвазивне врсте могу брзо да промене читаве екосистеме. Научници наводе да риба лав у Средоземљу нема познатог природног предатора и да се интензивно храни домаћим рибама и раковима.
Риба зец може да "покупи" алге из подводних станишта, док се напухаче хране домаћим врстама и сматра се да су одговорне за мањи број хоботница.
Ове промене погађају људе који живе од риболова, продају морске плодове или зависе од стабилних морских екосистема који подржавају локалну привреду.
- Инвазивне врсте преузимају наша мора, а то утиче и на локални биодиверзитет и на привреду - рекла је Кристина Какули из Лабораторије за истраживање мора и животне средине.
Промене се могу уоити и на јеловницима ресторана или у понуди пијаца у приобалним местима.
Шта се предузима против рибе лава и других нових врста
Истраживачи на Кипру тестирају посебно дизајниране замке за рибе лавове и атлантске плаве ракове, које омогућавају домаћим врстама да побегну.
Како би смањиле број напухача, грчке и кипарске власти нуде и финансијске подстицаје рибарима који их донесу на обалу.
Истовремено покушавају да убеде потрошаче да једу инвазивне врсте.
Наиме, када јој се уклоне отровне бодље, риба лав је безбедна за исхрану, а кувари који сарађују са истраживачима покушавају да подстакну потражњу за овом упечатљивом рибом као квалитетним морским специјалитетом.
Такође се испитује како проблематичне врсте могу да се претворе у корисне производе.
У Грчкој је тестирана прерада отрова напухача у рибље брашно за узгој бранцина, док су друга истраживања испитивала њихову могућу употребу у козметици, суплементима и препаратима за ублажавање болова.
- У почетку су се људи плашили, али сада схватају да је то квалитетна и укусна риба - рекао је кувар Петрос Јангоу.
Научници, међутим, упозоравају да је проблем много већи од промене оброка на јеловнику.
- Море је веома сложено. У њему истовремено делује толико различитих фактора који утичу једни на друге - закључио је Клејтоу.
(Independent)