Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Naučnici procenjuju da se svake dve nedelje pojavi nova vrsta koja nije autohtona za to područje, a jedan od primera je tzv. riba lav.
Radeći nedaleko od obale Kipra, skiper Pepis pomaže istraživačima tako što izvlači ribe lavove iz eksperimentalnih zamki, uklanja njihove otrovne bodlje i u kuhinji priprema ulov.
Foto: Depositphotos/gilmanshin
Ulazak invazivnih morskih vrsta u Sredozemlje se prati bod budnim okom kako bi se njihov broj držao pod kontrolom, a u tome i Pepis ima značajnu ulogu.
Istraživanje koje je objavila Kiparska akademija nauka, književnosti i umetnosti procenjuje da Mediteran otprilike svake dve nedelje dobije jednu novu vrstu.
U tom izveštaju registrovano je više od 1.000 alohtonih vrsta, što je povećanje u odnosu na oko 800 koliko ih je zabeleženo između 2012. i 2017. godine.
Pročitajte još
Naučnici kažu da sve toplija mora omogućavaju tropskim vrstama da preko Sueckog kanala lakše pređu iz Crvenog mora i drugih udaljenijih područja do Sredozemlja.
- Promene su bile drastične, naročito od 2000. godine - rekao je morksi biolog Periklis Klejtou.
Sličan trend zabeležen je i u grčkim vodama, gde je poslednjih decenija registrovano više od 230 alohtonih morskih vrsta, među kojima su i ribe zečevi i otrovna srebrnobrazna napuhača, poznata i kao riba fugu iz roda Lagocephalus.
Šta donose invazivne vrste?
Promene utiču na prehrambene sisteme, radna mesta i priobalne zajednice.
Iako zauzima svega 0,8 odsto površine svetskih okeana, Sredozemno more je stanište za čak 18 odsto svih morskih vrsta na svetu.
Ovaj region podržava i biodiverzitet i zajednice koje zavise od zdravog mora.
Invazivne vrste mogu brzo da promene čitave ekosisteme. Naučnici navode da riba lav u Sredozemlju nema poznatog prirodnog predatora i da se intenzivno hrani domaćim ribama i rakovima.
Riba zec može da "pokupi" alge iz podvodnih staništa, dok se napuhače hrane domaćim vrstama i smatra se da su odgovorne za manji broj hobotnica.
Ove promene pogađaju ljude koji žive od ribolova, prodaju morske plodove ili zavise od stabilnih morskih ekosistema koji podržavaju lokalnu privredu.
- Invazivne vrste preuzimaju naša mora, a to utiče i na lokalni biodiverzitet i na privredu - rekla je Kristina Kakuli iz Laboratorije za istraživanje mora i životne sredine.
Promene se mogu uoiti i na jelovnicima restorana ili u ponudi pijaca u priobalnim mestima.
Šta se preduzima protiv ribe lava i drugih novih vrsta
Istraživači na Kipru testiraju posebno dizajnirane zamke za ribe lavove i atlantske plave rakove, koje omogućavaju domaćim vrstama da pobegnu.
Kako bi smanjile broj napuhača, grčke i kiparske vlasti nude i finansijske podsticaje ribarima koji ih donesu na obalu.
Istovremeno pokušavaju da ubede potrošače da jedu invazivne vrste.
Naime, kada joj se uklone otrovne bodlje, riba lav je bezbedna za ishranu, a kuvari koji sarađuju sa istraživačima pokušavaju da podstaknu potražnju za ovom upečatljivom ribom kao kvalitetnim morskim specijalitetom.
Takođe se ispituje kako problematične vrste mogu da se pretvore u korisne proizvode.
U Grčkoj je testirana prerada otrova napuhača u riblje brašno za uzgoj brancina, dok su druga istraživanja ispitivala njihovu moguću upotrebu u kozmetici, suplementima i preparatima za ublažavanje bolova.
- U početku su se ljudi plašili, ali sada shvataju da je to kvalitetna i ukusna riba - rekao je kuvar Petros Jangou.
Naučnici, međutim, upozoravaju da je problem mnogo veći od promene obroka na jelovniku.
- More je veoma složeno. U njemu istovremeno deluje toliko različitih faktora koji utiču jedni na druge - zaključio je Klejtou.
(Independent)
BONUS VIDEO
