Која је најздравија - зелена, жута или скоро црна банана?

Да ли је здравија тврда зелена банана, савршено жута или она чија је кора већ прекривена тамним флекама? Одговор није исти за свакога. Како банана сазрева, њен нутритивни састав се мења – скроб се постепено претвара у једноставније шећере, па различити стадијуми зрелости могу имати различите предности за варење, ниво шећера у крви и брзо добијање енергије.

Већина људи банане бира према укусу – неко воли готово зелене и чврсте, док други чекају да се на кори појаве смеђе флеке и плод постане веома сладак.

Ипак, промена боје није само естетска. Док банана сазрева, у њеном месу одвија се низ промена које утичу на начин на који је наш организам вари.

Због тога питање „која банана је најздравија?“ нема само један одговор.

Суштина је заправо у односу скроба и шећера.

Фото: Depositphotos/maxsol7

Зелена банана – мање доступног шећера, више отпорног скроба

Недовољно зреле, зелене банане садрже знатно више такозваног отпорног скроба.

За разлику од обичног скроба, он се не разграђује у потпуности у танком цреву, већ се понаша слично влакнима и доспева до дебелог црева, где га користе цревне бактерије.

Харвард School оф Public Health наводи да незреле банане управо због отпорног скроба могу спорије да се варе и изазову блажи пораст глукозе у крви него потпуно зреле банане.

То значи да зелена или тек благо пожутела банана може бити бољи избор за особу којој је важно да шећер у крви не расте нагло.

Према подацима које наводи Харвард, нешто мање зрела банана има гликемијски индекс око 42, док је код зреле банане око 51, мада ће индивидуални одговор зависити и од количине поједене хране и остатка оброка.

Постоји, међутим, и друга страна.

Зелене банане су тврђе, мање слатке и неким људима могу бити теже за варење. Зато особа која има осетљив стомак не мора нужно најбоље подносити управо најзеленију банану.

Фото: Depositphotos/natazhekova

Шта се догађа када банана пожути?

Како плод сазрева, ензими почињу да разграђују скроб.

Део тог скроба постепено се претвара у шећере, због чега банана:

- постаје мекша,

- добија слађи укус,

- лакше се жваће и вари,

- пружа брже доступну енергију.

Управо је ово кључ целе приче.

Зелена банана има више скроба, док зрелија банана има више лако доступних шећера.

Зато потпуно жута банана представља својеврсну средину између ова два екстрема.

И даље је добар извор влакана, калијума, витамина Б6 и других хранљивих материја, али је пријатнија за јело и лакше сварљива од изразито зелене. Једна средња зрела банана има приближно 110 калорија, око три грама влакана и приближно 450 милиграма калијума.

Жута банана са неколико смеђих тачкица – за већину људи најпрактичнији избор

Ако не постоји посебан здравствени разлог да се бира мање зрела банана, жута банана са неколико ситних смеђих пега вероватно је најбоља „златна средина“ за свакодневну исхрану.

Довољно је зрела да буде слатка и лако сварљива, али још није достигла стадијум у којем је највећи део њеног скроба претворен у једноставније шећере.

Зато се управо овај стадијум често сматра идеалним када су у питању укус и текстура.

Харвард такође наводи да је за најбољи укус банана најчешће идеална када је златножута и има неколико смеђих пега.

Фото: Депозитфото/ kocetoilief

А шта је са бананом која је скоро црна?

Тамне тачке на кори не значе аутоматски да је банана покварена.

Банана са великим бројем смеђих или тамних флека једноставно је веома зрела. Месо је тада много мекше и слађе јер је велики део скроба већ разграђен.

Таква банана може бити корисна када вам треба брже доступан извор угљених хидрата, на пример пре или након физичке активности.

Одлична је и за каше, смутије, колаче или банана-хлеб јер је природно много слађа, па често није потребно додавати толико шећера.

Али ако пратите ниво глукозе у крви, управо би веома зрела банана могла бити мање повољан избор од оне која је тек пожутела.

Потпуно црна банана ипак није исто што и само презрела банана
Треба разликовати банану са црним или смеђим пегама од плода који је потпуно поцрнео, изразито омекшао и почео да ферментише.

Како сазревање наставља да напредује, кора може постати потпуно смеђе-црна, а месо веома мекано. Харвард наводи да у тој касној фази плод може почети даље да омекшава и ферментише.

Ако банана има непријатан мирис, течност цури из ње, појавила се буђ или јој је укус необичан, не треба је јести.

Сама тамна кора, међутим, није довољан разлог да се банана баци.

Дакле, која је најздравија?

Одговор зависи од тога шта желите од ње.

Зелена или благо зелена банана има предност када желите више отпорног скроба и спорије ослобађање угљених хидрата.

Жута банана представља најбољи компромис између отпорног скроба, шећера, укуса и лакоће варења и вероватно је најпрактичнији избор за већину здравих људи.

Веома зрела банана са смеђим флекама слађа је и представља бржи извор енергије, али има мање отпорног скроба.

Најважније је зато не посматрати боје као поделу на „здраву“ и „нездраву“ банану.

Иста банана током сазревања првенствено мења облик у којем се налазе њени угљени хидрати: док је зелена доминира скроб, а сазревањем се све већи део тог скроба претвара у шећере. Управо је то суштина разлике између зелене, жуте и веома зреле банане.

(Србија Данас)

БОНУС ВИДЕО: