Госпојински пост полако улази у саму завршницу. Остала су још само два дана до Велике Госпојине, једног од највећих хришћанских празника посвећених Пресветој Богородици, који Српска православна црква и верници обележавају у петак, 28. августа.
Госпојински, односно Успенски пост почео је 14. августа и траје две недеље. Иако је најкраћи од четири велика годишња поста, сматра се једним од најстрожих. Последњи дан поста је четвртак, 27. август, када се пости на води. Пошто Велика Госпојина ове године пада у петак, на сам празник дозвољени су риба, уље и вино.
Али завршницу поста и саму Велику Госпојину прате и бројни народни обичаји, а овај празник у Србији има посебно место међу женама и мајкама.
Фото: Википедија
Велика Госпојина сматра се празником мајки и деце
Успење Пресвете Богородице у народу је познато као Велика Госпојина, а празник је посебно везан за жене, мајке и децу. Многе вернице тог дана одлазе у цркву, а празнику претходе пост, молитва и припрема за причест.
Прочитајте још
Управо због великог поштовања према Богородици, у народу су се вековима развијали обичаји који се посебно односе на жене.
Шта жене никако не би требало да раде?
Према народном веровању, на Велику Госпојину жене не би требало да обављају тешке физичке послове. У многим крајевима избегавају се велики кућни и пољски радови, а дан се посвећује породици, молитви и одмору.
Зато се традиционално избегавају послови који могу да сачекају наредни дан, нарочито тешки радови у пољу.
Ипак, важно је направити разлику између народног обичаја и црквеног учења. Тврдње да ће некога „стићи казна“ уколико укључи машину, усиса кућу или обави неопходан посао припадају сујеверју, а не учењу Цркве. Суштина празника није у страху од обављања кућног посла, већ у томе да се велики празнични дан, колико околности дозвољавају, посвети вери, породици и одмору од свакодневних обавеза.
Пред празник треба избегавати и свађе
Народна веровања везана за последње дане Госпојинског поста не односе се само на физичке послове.
Посебно се саветује избегавање свађа, тешких речи, љутње и сукоба. Смисао поста није само уздржавање од одређене хране, већ и духовна припрема, праштање и настојање да се велики празник дочека у миру.
Зато се последњи дани поста традиционално користе за смиривање несугласица, више времена са породицом и припрему за празник.
Фото: Депозитфото/Atlas Studio
Један стари обичај посебно је везан за жене
За Велику Госпојину постоји и лепо народно веровање везано за биљке.
Према традицији, жене су на овај празник брале лековито биље и боровнице, верујући да биљке убране на Велику Госпојину имају посебна својства и да породици доносе здравље и благостање.
Посебно место имао је босиљак, који се додавао јелима и чувао у дому као симбол благослова и заштите укућана.
Период који почиње Великом, а завршава се Малом Госпојином 21. септембра назива се међудневница или међугоспојинци. У народу се управо тај период сматра посебно добрим за брање лековитог биља.
Још два дана поста
До Велике Госпојине верницима тако остају још два дана припреме.
Среда, 26. август, пости се на води, као и четвртак, 27. август. У петак, 28. августа, прославља се Успење Пресвете Богородице. Пошто празник ове године пада у петак, трпеза остаје посна, али је дозвољено разрешење на рибу, уље и вино.
А изнад правила о храни и старих обичаја остаје основна порука овог периода – завршницу поста дочекати без свађа и тешких речи, а празник провести у миру са породицом.
(Еспресо)