- Велика Госпојина један је од највећих празника посвећених Пресветој Богородици и говори о њеном Успењу, односно мирном уснућу и преласку у вечни живот.
- Посебно место у предању има апостол Тома, који је, према причи, стигао након Богородичиног упокојења и затекао празан гроб.
- Иако говори о смрти, празник у средишту носи поруку наде, вере у васкрсење и живота вечног, а њиме се завршава и Госпојински пост.
Један од највећих празника посвећених Пресветој Богородици у Српској православној цркви јесте Успење Пресвете Богородице, у народу познато као Велика Госпојина. Празник се обележава 28. августа по грегоријанском календару. Његово име на први поглед може да звучи необично, јер се говори о упокојењу Богородице, али је његово значење много дубље од сећања на њену земаљску смрт.
Према црквеном предању, након Христовог Вазнесења Пресвета Богородица је још неко време живела међу првим хришћанима. Предање говори да је, пред крај њеног земаљског живота, дошло до догађаја који је постао основа празника Успења.
Фото: Депозитфото/Subbotina/Atlas Studio, СПЦ,
Шта заправо значи Успење?
Реч "успење" значи уснуће или мирно уснивање. Управо због тога овај празник у православљу није схваћен само као прича о смрти, већ као сведочанство вере у живот после смрти.
Према православном предању, Пресвета Богородица је уснула, а њен Син, Господ Исус Христос, примио је њену душу. Црква овај догађај празнује као њено успење и прелазак у небески живот. Зато је Велика Госпојина истовремено празник који говори о крају земаљског живота и о нади у живот вечни.
Прочитајте још
У предању о Успењу посебно место има апостол Тома. Према предању, он није био присутан у тренутку Богородичиног упокојења. Када је касније стигао и пожелео да види њено тело, гроб је отворен, али тело није пронађено. Овај мотив заузима важно место у православној иконографији Успења и повезује празник са веровањем у Богородичино прослављење.
Важно је, међутим, разликовати црквено предање од историјских извора: подаци о животу Пресвете Богородице након Христовог Вазнесења нису сачувани у Новом завету, већ су приче о њеном крају земаљског живота део касније хришћанске традиције.
Зашто је овај празник толико важан у православљу?
У православној традицији Богородица је узор смирења, вере и потпуног поверења у Бога. Због тога се њено Успење не посматра само као догађај из прошлости, већ и као порука верницима.
Велика Госпојина тако подсећа да се у православном схватању човеков живот не завршава смрћу. Успење означава прелазак из земаљског живота у вечност, због чега празник у себи носи и тугу због растанка и радост због наде у васкрсење. Крај Богородичиног поста
Празнику претходи Госпојински пост, један од четири велика вишедневна поста у православљу. Почиње 14. августа и траје до празника Велике Госпојине, 28. августа по грегоријанском календару.
Зато се Велика Госпојина у многим домовима доживљава као врхунац читавог периода посвећеног молитви, уздржању и припреми за празник. Ипак, пошто сам празник пада у петак, и овај дан би требало испостити на риби и уљу.
Одакле назив Велика Госпојина?
У српском народу празник је познатији као Велика Госпојина. Назив "госпођа" односно "госпа" везује се за поштовање и част која се указује Пресветој Богородици, док "Велика" разликује овај празник од Мале Госпојине, Рођења Пресвете Богородице, које се празнује 21. септембра.
Оба празника посвећена су Богородици, али говоре о два различита тренутка: Мала Госпојина о њеном рођењу, а Велика Госпојина о завршетку њеног земаљског живота и Успењу.
Фото: Википедија
Празник који говори о смрти, али у средишту има наду
Можда је управо то и најлепша порука Велике Госпојине. Иако се на овај дан говори о смрти, у средишту празника није страх, већ нада.
У православном схватању, Успење Пресвете Богородице подсећа вернике да смрт није последња тачка људског постојања. Зато се овај велики празник доживљава као дан утехе, вере и очекивања живота вечног.
Велика Госпојина је, због тога, много више од успомене на један давни догађај. Она је празник који спаја земаљски растанак са хришћанском надом - и управо у томе лежи његово посебно значење.
(Лепа и срећна)