Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
- Velika Gospojina jedan je od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i govori o njenom Uspenju, odnosno mirnom usnuću i prelasku u večni život.
- Posebno mesto u predanju ima apostol Toma, koji je, prema priči, stigao nakon Bogorodičinog upokojenja i zatekao prazan grob.
- Iako govori o smrti, praznik u središtu nosi poruku nade, vere u vaskrsenje i života večnog, a njime se završava i Gospojinski post.
Jedan od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici u Srpskoj pravoslavnoj crkvi jeste Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina. Praznik se obeležava 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru. NJegovo ime na prvi pogled može da zvuči neobično, jer se govori o upokojenju Bogorodice, ali je njegovo značenje mnogo dublje od sećanja na njenu zemaljsku smrt.
Prema crkvenom predanju, nakon Hristovog Vaznesenja Presveta Bogorodica je još neko vreme živela među prvim hrišćanima. Predanje govori da je, pred kraj njenog zemaljskog života, došlo do događaja koji je postao osnova praznika Uspenja.
Foto: Depozitfoto/Subbotina/Atlas Studio, SPC,
Šta zapravo znači Uspenje?
Reč "uspenje" znači usnuće ili mirno usnivanje. Upravo zbog toga ovaj praznik u pravoslavlju nije shvaćen samo kao priča o smrti, već kao svedočanstvo vere u život posle smrti.
Prema pravoslavnom predanju, Presveta Bogorodica je usnula, a njen Sin, Gospod Isus Hristos, primio je njenu dušu. Crkva ovaj događaj praznuje kao njeno uspenje i prelazak u nebeski život. Zato je Velika Gospojina istovremeno praznik koji govori o kraju zemaljskog života i o nadi u život večni.
Pročitajte još
U predanju o Uspenju posebno mesto ima apostol Toma. Prema predanju, on nije bio prisutan u trenutku Bogorodičinog upokojenja. Kada je kasnije stigao i poželeo da vidi njeno telo, grob je otvoren, ali telo nije pronađeno. Ovaj motiv zauzima važno mesto u pravoslavnoj ikonografiji Uspenja i povezuje praznik sa verovanjem u Bogorodičino proslavljenje.
Važno je, međutim, razlikovati crkveno predanje od istorijskih izvora: podaci o životu Presvete Bogorodice nakon Hristovog Vaznesenja nisu sačuvani u Novom zavetu, već su priče o njenom kraju zemaljskog života deo kasnije hrišćanske tradicije.
Zašto je ovaj praznik toliko važan u pravoslavlju?
U pravoslavnoj tradiciji Bogorodica je uzor smirenja, vere i potpunog poverenja u Boga. Zbog toga se njeno Uspenje ne posmatra samo kao događaj iz prošlosti, već i kao poruka vernicima.
Velika Gospojina tako podseća da se u pravoslavnom shvatanju čovekov život ne završava smrću. Uspenje označava prelazak iz zemaljskog života u večnost, zbog čega praznik u sebi nosi i tugu zbog rastanka i radost zbog nade u vaskrsenje. Kraj Bogorodičinog posta
Prazniku prethodi Gospojinski post, jedan od četiri velika višednevna posta u pravoslavlju. Počinje 14. avgusta i traje do praznika Velike Gospojine, 28. avgusta po gregorijanskom kalendaru.
Zato se Velika Gospojina u mnogim domovima doživljava kao vrhunac čitavog perioda posvećenog molitvi, uzdržanju i pripremi za praznik. Ipak, pošto sam praznik pada u petak, i ovaj dan bi trebalo ispostiti na ribi i ulju.
Odakle naziv Velika Gospojina?
U srpskom narodu praznik je poznatiji kao Velika Gospojina. Naziv "gospođa" odnosno "gospa" vezuje se za poštovanje i čast koja se ukazuje Presvetoj Bogorodici, dok "Velika" razlikuje ovaj praznik od Male Gospojine, Rođenja Presvete Bogorodice, koje se praznuje 21. septembra.
Oba praznika posvećena su Bogorodici, ali govore o dva različita trenutka: Mala Gospojina o njenom rođenju, a Velika Gospojina o završetku njenog zemaljskog života i Uspenju.
Foto: Vikipedija
Praznik koji govori o smrti, ali u središtu ima nadu
Možda je upravo to i najlepša poruka Velike Gospojine. Iako se na ovaj dan govori o smrti, u središtu praznika nije strah, već nada.
U pravoslavnom shvatanju, Uspenje Presvete Bogorodice podseća vernike da smrt nije poslednja tačka ljudskog postojanja. Zato se ovaj veliki praznik doživljava kao dan utehe, vere i očekivanja života večnog.
Velika Gospojina je, zbog toga, mnogo više od uspomene na jedan davni događaj. Ona je praznik koji spaja zemaljski rastanak sa hrišćanskom nadom - i upravo u tome leži njegovo posebno značenje.
(Lepa i srećna)
BONUS VIDEO:
