Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
У престоници Србије одржава се Комеморативни састанак на високом нивоу поводом 65. годишњице Прве конференције, одржане од 1. до 6. септембра 1961. године - скупа који је означио формално уобличавање покрета и уписао Београд међу важна места светске дипломатије.
Фото: Wikimedia
Домаћин представницима 25 земаља
Почетком септембра 1961. године, да подсетимо, тадашњи главни град Југославије био је домаћин представницима 25 земаља из Азије, Африке, Европе и Латинске Америке.
Још три државе - Боливија, Бразил и Еквадор - учествовале су у својству посматрача.
Била је то конференција која је окупила државе које, усред Хладног рата, нису желеле да своју политику подреде једном од два велика светска блока - Сједињених Држава и њихових савезника на једној, и Совјетског Савеза и његових савезника на другој страни
Хладни рат је утицао на готово сваки део међународних односа, док су се истовремено широм Азије и Африке ослобађале државе које су тек излазиле из колонијалног система.
Прочитајте још
Фото: Wikimedia
Важан састанак на Брионима
У таквим околностима почела је да се обликује идеја да државе не морају да буду део једног од великих блокова, како би имале свој глас у међународним односима.
Корени Покрета несврстаних сежу у период пре Прве конференције у Београду, а једна од кључних прекретница била је Бандуншка конференција, одржана 1955. године, на којој су представници азијских и афричких држава поставили принципе који ће касније бити уграђени у политику несврставања.
Следеће године, догодио се још један важан корак.
На Брионима су се 18. и 19. јула састали председник Југославије Јосип Броз Тито, индијски премијер Џавахарлал Нехру и египатски председник Гамал Абдел Насер. Њихов сусрет и заједничка декларација значајно су допринели приближавању погледа на међународне односе, мир и независност држава.
Фото: Wikimedia
Специфична улога Југославије
Брионски састанак сматра се једним од кључних корака у процесу који је довео до формирања Покрета несврстаних. Међутим, Покрет није тада формално основан. То се догодило на Првој конференцији у Београду 1961. године.
Улога Југославије у читавом процесу била је специфична. Након југословенско-совјетског раскола 1948. године, тадашње руководство развијало је све самосталнију спољну политику.
Званични Београд истовремено је успостављао интензивније везе са државама Азије и Африке, посебно са земљама које су се бориле за сопствену независност.
Поред Тита, међу најважнијим личностима процеса који ће довести до оснивања Покрета несврстаних били су Нехру, Насер, председник Гане Кваме Нкрумах и председник Индонезије Ахмед Сукарно.
Фото: Wikimedia
Све је кулминирало у Београду
Све је кулминирало у Београду, у септембру 1961. године. У историјским записима и документацији Прва конференција је везана за просторе тадашње Савезне народне скупштине, док је новоизграђена зграда Савезног извршног већа - данашња Палата Србија - такође имала важну улогу у програму и церемонијалном делу.
Учесници су тада разговарали о питањима светског мира, разоружања, колонијализма, националне независности и економског развоја.
Државе окупљене око политике несврставања инсистирале су на принципима суверенитета, територијалног интегритета, равноправности држава, независности и мирног решавања међународних спорова.
Уз то, борба против колонијализма и расизма, подршка националној независности, разоружање и економски развој земаља у развоју били су међу важним темама покрета.
Покрет није нестао са Хладним ратом
Током наредних деценија, покрет се ширио изван првобитног састава. Његови чланови настојали су да заједнички наступају око питања међународног мира, деколонизације, суверенитета, економског развоја и равноправности држава.
Хладни рат је, међутим, имао свој крај, а свет се променио. Распад Југославије посебно је погодио Покрет несврстаних, јер је једна од његових оснивачких држава нестала.
Чланство Савезне Републике Југославије у Покрету несврстаних суспендовано је 1992. године. Након промене статуса СРЈ у Уједињеним нацијама, захтев за добијање статуса посматрача прихваћен је 2001. године, а потврђен је на министарском састанку у Њујорку исте године. Србија данас има статус посматрача.
Ипак, покрет није нестао са Хладним ратом и данас окупља 120 држава. Његова улога и приоритети мењали су се заједно са међународним околностима, али је основна идеја остала препознатљива.
БОНУС ВИДЕО
