У раду објављеном у часопису Journal of Arachnology, истраживачи Мартин Нифелер и Џеј Витфилд Гибонс анализирали су 319 забележених случајева у којима су паукови ухватили и хранили се змијама. Евидентирани су на свим континентима осим Антарктика.

Истраживање је показало да су паукови ловили више од 90 врста змија из седам породица, док је у томе учествовало више од 40 врста из 11 породица.

Око 60 одсто забележених случајева се односило на јединке из породице Theridiidae, која броји око 1.300 врста, а припадају јој и озлоглашене црне удовице.

Змије које су завршиле као плен углавном су биле мале. Просечна дужина забележених гмизаваца износила је 25,9 центиметара, док је распон био од шест до 100 центиметара.

Аутори наводе и да су међу пленом често биле младе јединке.

Посебно су се издвојиле врсте из рода Latrodectus, конкретније црне удовице и њима сродни паукови. Њихове мреже могу да задрже релативно крупан плен, након чега паук користи отров да би га савладао.

Истраживање тако показује да змија није увек ловац. У одређеним околностима и сама може постати плен - чак и створења које је вишеструко мање од ње.

Занимљив је случај забележен 29. јануара 2017. године у близини Националног парка Шапада дос Веадеирос, у средишњем Бразилу, а описан је у магазину Херпетологy Нотес.

Испред једне сеоске куће, у близини цеви, на висини од 60 центиметара, истраживачи су пронашли угинулог мужјака Тантилла меланоцепхала из породице смукова, заплетеног у мрежу смеђе удовице (Latrodectus geometricus).

Иако је змија од 19,2 центиметра била чак 18 пута дужа од женке паука (1,1 центиметар), савладана је без директне борбе.

За ово је заслужна комбинација лепљиве паукове мреже, коју плете на погодним местима за хватање плена, и неуротоксичног отрова који паралише и на крају усмрћује жртву.

БОНУС ВИДЕО: