Контроверзе Мајке Терезе: "Сцена као из логора"

Цео живот је посветила бризи за сиромашне, а документарац који је објављен пре пар година открио је бројне контроверзе о њеном животу и раду.

– Успела је да стави тачку на ратове, спријатељи се са председницима, успостави глобалну мрежу сиротишта и ослободи болесне затворенике из затвора.

Мајка Тереза је, с друге стране, прикривала најтеже злоупотребе унутар Католичке цркве, а чинило се да су је више привлачили сиромаштво и патња него искрена жеља да људима помогне да из тога изађу – навео је „Daily Mail“, након објављивања документарца „Mother Teresa: For the Love of God“.

Фото: Pictures From History / akg-images / Profimedia

Критичари тврде да је Мајка Тереза величала патњу као духовну вредност, а сиромаштво сматрала обликом божанске блискости – због чега су њене мисије понекад пружале минималну медицинску негу, чак и када су средства постојала. Уместо да људе извлачи из беде, чинило се да је у тој беди налазила сврху и смисао, док сама Мајка Тереза уопште није била сиромашна.

На овај начин бачено је ново светло на живот часне сестре, а тврдње које су том приликом изнете изазвале су бројне реакције.

Како наводи „CNN“, један од њених критичара је и бивши волонтер Хемли Гонзалес, који Мајку Терезу није упознао лично, али је оно што назива – стравичним остацима њеног наслеђа – у њему пробудило крајње непријатна осећања.

Како живе Терезине монахиње?

Након што је посетио установу коју је она отворила, Гонзалес сматра да је само – проблематична индивидуа – могла да отвори једно такво место.

Гонзалес, који се бави некретнинама у Мајамију, решио је да, после финансијске кризе 2008. године, на одмор оде у Индију, где је провео два месеца волонтирајући у Дому за умируће особе „Nirmal Hriday“, којим управља ред „Missionaries of Charity“, који је Мајка Тереза основала у Калкути.

Дом за умируће је 1952. године основала Мајка Тереза у простору који је доделио град Калкута, а замишљен је као место где су болесни добијали медицинску помоћ и могућност да умру достојанствено, у складу са својом вером.

Тамо га је, присећа се, пренеразио низак ниво хигијене и медицинске неге које је затекао јер, према његовим речима, нико није имао медицинско искуство нити је пролазио кроз одговарајућу обуку пре него што је почео да ради.

Гонзалес описује како су монахиње више пута употребљавале игле које су прале тако што су их само потапале у воду, док су болесничку одећу, понекад запрљану урином или фекалијама, ручно прале у истој просторији у којој су, одмах поред, прале и кухињско посуђе.

Уз то, пацијенти који су патили од респираторних болести морали су да се купају у хладној води, јер један једини бојлер који је тамо постојао није био довољан ни да се једна особа окупа.

– Била је то сцена као из концентрационог логора у Другом светском рату – описао је Гонзалес призоре на које је наишао.

Он каже да је сваки његов покушај да подигне ниво хигијене или обезбеди топлу воду био неуспешан, при чему је од монахиња увек добијао исти одговор.

– Овде не радимо тако. Поступамо само онако како би Исус желео – говориле су му.

 

 

Шта је са рачунима?

С друге стране, Чанда Чакраборти, чланица групе локалних волонтера у Калкути која је придружена реду Мајке Терезе више од 25 година, каже да су све те критике безвредне и да критичари говоре неистине, док портпаролка реда истиче да намера Мајке Терезе није била да отвори – болницу са пет звездица.

Критичари, међутим, указују да то није прихватљиво оправдање, будући да ред добија милионе долара донација из целог света које би, како тврде, требало употребити за изградњу болница и школа и унапређење рада својих установа.

Постоје извештаји према којима део тих средстава никада није био употребљен за побољшање услова у сиротиштима. Неки истраживачи тврде да је новац чуван, непроверено трошен или чак прослеђиван цркви, уместо да буде коришћен за лечење и помоћ онима којима је био намењен.

Италијански новинар Ђанлуиђи Нунци тврдио је да је Мајка Тереза имала – огромну своту новца – на рачуну ватиканског Института за религиозне послове, који врши функцију банке града-државе.

Кристоф Хиченс је написао есеј под називом „The Missionary Position“, у којем је тврдио да је Мајка Тереза била – пријатељица сиромаштва, али не и сиромашних.

Неки критичари, поред тога, и данас оспоравају њене догматске погледе на абортус, контрацепцију и развод, а поједини је оптужују и да је покушавала да преобрати у хришћанство особе које је неговала, што њен ред оповргава.

Споран је чак и њен пут ка светости, наводи „CNN“, подсећајући да је папа Фрања, да би је прогласио за светицу, морао да призна два њена чуда, међу којима је и излечење Монике Бесре, која тврди да ју је спасао благослов Мајке Терезе, док су лекари и њен супруг тврдили да ју је излечила модерна медицина.

 

 

Ко је била Мајка Тереза?

Мајка Тереза рођена је као Агнес Гонџа Бојаџију 1910. године у Скопљу, у данашњој Северној Македонији. Након што јој је отац умро када је имала осам година, уточиште је пронашла у цркви, а са 12 година одлучила је да се замонаши.

Са 18 година отишла је у Даблин како би се придружила католичким сестрама из Лорета, а годину дана касније стигла је у Индију, где је предавала у школи Свете Терезе и помагала оболелима од лепре. Тада је добила име Мајка Тереза.

Током Бенгалске глади 1943. године, када је снабдевање храном и житом у тадашњој Британској Индији било озбиљно поремећено, била је дубоко потресена бедом и смрћу великог броја људи.

Сведочила је последицама глади и великом броју мртвих на улицама, што је оставило снажан утисак на њу.

Три године касније, 1946. године, у време великих верских сукоба између муслимана и хиндуса, осетила је, како је касније описивала, унутрашњи позив да служи сиромашнима за Исуса, након чега се посветила хуманитарном раду.

Године 1979. Мајка Тереза добила је Нобелову награду за мир.

Умрла је 5. септембра 1997. године у Калкути.

(DailyMail)

БОНУС ВИДЕО