Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ceo život je posvetila brizi za siromašne, a dokumentarac koji je objavljen pre par godina otkrio je brojne kontroverze o njenom životu i radu.
– Uspela je da stavi tačku na ratove, sprijatelji se sa predsednicima, uspostavi globalnu mrežu sirotišta i oslobodi bolesne zatvorenike iz zatvora.
Majka Tereza je, s druge strane, prikrivala najteže zloupotrebe unutar Katoličke crkve, a činilo se da su je više privlačili siromaštvo i patnja nego iskrena želja da ljudima pomogne da iz toga izađu – naveo je „Daily Mail“, nakon objavljivanja dokumentarca „Mother Teresa: For the Love of God“.
Foto: Pictures From History / akg-images / Profimedia
Kritičari tvrde da je Majka Tereza veličala patnju kao duhovnu vrednost, a siromaštvo smatrala oblikom božanske bliskosti – zbog čega su njene misije ponekad pružale minimalnu medicinsku negu, čak i kada su sredstva postojala. Umesto da ljude izvlači iz bede, činilo se da je u toj bedi nalazila svrhu i smisao, dok sama Majka Tereza uopšte nije bila siromašna.
Na ovaj način bačeno je novo svetlo na život časne sestre, a tvrdnje koje su tom prilikom iznete izazvale su brojne reakcije.
Pročitajte još
Kako navodi „CNN“, jedan od njenih kritičara je i bivši volonter Hemli Gonzales, koji Majku Terezu nije upoznao lično, ali je ono što naziva – stravičnim ostacima njenog nasleđa – u njemu probudilo krajnje neprijatna osećanja.
Kako žive Terezine monahinje?
Nakon što je posetio ustanovu koju je ona otvorila, Gonzales smatra da je samo – problematična individua – mogla da otvori jedno takvo mesto.
Gonzales, koji se bavi nekretninama u Majamiju, rešio je da, posle finansijske krize 2008. godine, na odmor ode u Indiju, gde je proveo dva meseca volontirajući u Domu za umiruće osobe „Nirmal Hriday“, kojim upravlja red „Missionaries of Charity“, koji je Majka Tereza osnovala u Kalkuti.
Dom za umiruće je 1952. godine osnovala Majka Tereza u prostoru koji je dodelio grad Kalkuta, a zamišljen je kao mesto gde su bolesni dobijali medicinsku pomoć i mogućnost da umru dostojanstveno, u skladu sa svojom verom.
Tamo ga je, priseća se, prenerazio nizak nivo higijene i medicinske nege koje je zatekao jer, prema njegovim rečima, niko nije imao medicinsko iskustvo niti je prolazio kroz odgovarajuću obuku pre nego što je počeo da radi.
Gonzales opisuje kako su monahinje više puta upotrebljavale igle koje su prale tako što su ih samo potapale u vodu, dok su bolesničku odeću, ponekad zaprljanu urinom ili fekalijama, ručno prale u istoj prostoriji u kojoj su, odmah pored, prale i kuhinjsko posuđe.
Uz to, pacijenti koji su patili od respiratornih bolesti morali su da se kupaju u hladnoj vodi, jer jedan jedini bojler koji je tamo postojao nije bio dovoljan ni da se jedna osoba okupa.
– Bila je to scena kao iz koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu – opisao je Gonzales prizore na koje je naišao.
On kaže da je svaki njegov pokušaj da podigne nivo higijene ili obezbedi toplu vodu bio neuspešan, pri čemu je od monahinja uvek dobijao isti odgovor.
– Ovde ne radimo tako. Postupamo samo onako kako bi Isus želeo – govorile su mu.
Šta je sa računima?
S druge strane, Čanda Čakraborti, članica grupe lokalnih volontera u Kalkuti koja je pridružena redu Majke Tereze više od 25 godina, kaže da su sve te kritike bezvredne i da kritičari govore neistine, dok portparolka reda ističe da namera Majke Tereze nije bila da otvori – bolnicu sa pet zvezdica.
Kritičari, međutim, ukazuju da to nije prihvatljivo opravdanje, budući da red dobija milione dolara donacija iz celog sveta koje bi, kako tvrde, trebalo upotrebiti za izgradnju bolnica i škola i unapređenje rada svojih ustanova.
Postoje izveštaji prema kojima deo tih sredstava nikada nije bio upotrebljen za poboljšanje uslova u sirotištima. Neki istraživači tvrde da je novac čuvan, neprovereno trošen ili čak prosleđivan crkvi, umesto da bude korišćen za lečenje i pomoć onima kojima je bio namenjen.
Italijanski novinar Đanluiđi Nunci tvrdio je da je Majka Tereza imala – ogromnu svotu novca – na računu vatikanskog Instituta za religiozne poslove, koji vrši funkciju banke grada-države.
Kristof Hičens je napisao esej pod nazivom „The Missionary Position“, u kojem je tvrdio da je Majka Tereza bila – prijateljica siromaštva, ali ne i siromašnih.
Neki kritičari, pored toga, i danas osporavaju njene dogmatske poglede na abortus, kontracepciju i razvod, a pojedini je optužuju i da je pokušavala da preobrati u hrišćanstvo osobe koje je negovala, što njen red opovrgava.
Sporan je čak i njen put ka svetosti, navodi „CNN“, podsećajući da je papa Franja, da bi je proglasio za sveticu, morao da prizna dva njena čuda, među kojima je i izlečenje Monike Besre, koja tvrdi da ju je spasao blagoslov Majke Tereze, dok su lekari i njen suprug tvrdili da ju je izlečila moderna medicina.
Ko je bila Majka Tereza?
Majka Tereza rođena je kao Agnes Gondža Bojadžiju 1910. godine u Skoplju, u današnjoj Severnoj Makedoniji. Nakon što joj je otac umro kada je imala osam godina, utočište je pronašla u crkvi, a sa 12 godina odlučila je da se zamonaši.
Sa 18 godina otišla je u Dablin kako bi se pridružila katoličkim sestrama iz Loreta, a godinu dana kasnije stigla je u Indiju, gde je predavala u školi Svete Tereze i pomagala obolelima od lepre. Tada je dobila ime Majka Tereza.
Tokom Bengalske gladi 1943. godine, kada je snabdevanje hranom i žitom u tadašnjoj Britanskoj Indiji bilo ozbiljno poremećeno, bila je duboko potresena bedom i smrću velikog broja ljudi.
Svedočila je posledicama gladi i velikom broju mrtvih na ulicama, što je ostavilo snažan utisak na nju.
Tri godine kasnije, 1946. godine, u vreme velikih verskih sukoba između muslimana i hindusa, osetila je, kako je kasnije opisivala, unutrašnji poziv da služi siromašnima za Isusa, nakon čega se posvetila humanitarnom radu.
Godine 1979. Majka Tereza dobila je Nobelovu nagradu za mir.
Umrla je 5. septembra 1997. godine u Kalkuti.
(DailyMail)
BONUS VIDEO
