После скоро две и по деценије живота у Немачкој, где је изградио каријеру у маркетингу и грађевинарству, Срђан Страиновић је схватио да материјално благостање не гарантује унутрашњи мир. Иако је у Франкфурту водио успешну фирму, хронични недостатак времена за породицу и отуђеност западног начина живота навели су га на радикалну промену – повратак у родно село Лопатница код Краљева.
"Провео сам више од пола живота у Немачкој, имао само новац, али нисам био срећан. По цео дан сам радио, нисам виђао ни жену ни децу. Тамо се само ради и спава. Немаш ни са ким да одеш да попијеш кафу, све се заказује по два месеца унапред", објашњава Срђан.
Од Ирана до српског села
Његов најснажнији ослонац у овој одлуци била је супруга Насим, пореклом из Ирана, која је због љубави прихватила православље и добила име Јелена. Рођена у Шпанији, а одрасла у Немачкој, ова образована архитектица данас у срцу Србије са мужем подиже двоје деце. У њиховом дому се, уз српски и енглески, равноправно говоре немачки, шпански и фарси. Срђан истиче невероватну сличност између српског и иранског народа, нарочито у погледу дубоког поштовања породичних вредности.
Трновит пут до успеха
Повратак на дедовину 2018. године није био нимало једноставан. Страиновићи су купили 27 хектара земље и суочили се са потпуним непознаницама сеоског живота. Почетне грешке су их скупо коштале – од стоке која је уништавала засаде до неуспеха у узгоју малина. Ипак, упорност и уштеђевина помогли су им да преброде губитке и постану сертификовани произвођачи органске хране.
Данас њихово имање функционише као одржива економија, али су отишли и корак даље уводећи специфичан вид сеоског туризма. Уместо класичног одмора, они гостима нуде "радни туризам". Посетиоци активно учествују у свакодневним пословима – од кошења траве и бриге о животињама до припреме дрва за зиму, што представља праву атракцију у овом крају.
Прочитајте још
Сеоски живот у Лопатници
Упркос почетном скептицизму комшија, Страиновићи су доказали да су ту да остану. За Јелену, живот на селу донео је дуго жељено заједништво које им је у иностранству недостајало.
"У Немачкој сам по цео дан била сама са децом, Срђана сам виђала тек увече, када је он већ превише уморан. Имали смо новац, али наш породични живот је трпео. Желели смо другачију будућност. Храброст се на крају исплатила. Ако волиш, све је лакше", закључује она за Агро ТВ, преноси Курир.