Према његовој анализи, то није пролазна криза нити последица једног рата, једног председника или тренутног сукоба Запада са Москвом и Пекингом. Променила се сама структура светске политике: после биполарног Хладног рата и америчког униполарног тренутка, свет је ушао у еру у којој постоје три велике силе – САД, Кина и Русија.

- Кинези и Руси имају суштински другачији поглед на то како би поредак требало да изгледа - рекао је Миршајмер у разговору са норвешким професором Гленом Дизеном.

Та оцена практично се поклопила и са поруком која је ове недеље стигла директно из Пекинга. Кинески председник Си Ђинпинг је током сусрета са Владимиром Путином поручио да Кина жели да са Русијом ради на реформи глобалног управљања и изградњи „праведнијег и уређенијег мултиполарног света“.

Вашингтон више није једини који одређује правила

Миршајмер међународни систем дели на три велике фазе.

Фото: Yin Bogu/Xinhua News/Profimedia

Током Хладног рата свет је био биполаран. Са једне стране биле су Сједињене Државе и њихов блок, а са друге Совјетски Савез и земље окупљене око Москве.

Распадом СССР-а почетком деведесетих та равнотежа је нестала. Америка је остала једина велика сила способна да пројектује моћ практично у сваком делу света.

Управо тада је, према Миршајмеру, Вашингтон покушао да западни поредак из Хладног рата претвори у глобални.

НАТО, Европска унија, ММФ, Светска банка и читава мрежа политичких, економских и безбедносних институција постали су основа онога што је названо либералним међународним поретком.

- Либерални међународни поредак био је у основи западни поредак из Хладног рата проширен на цео свет - оцењује Миршајмер.

Фото: Kyodo/Newscom/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia, depositphotos/Ruletkka/NewAfrica

Такав систем могао је да функционише управо зато што није постојао други центар моћи способан да му се озбиљно супротстави.

Али тај тренутак је прошао.

Миршајмер сматра да је приближно 2017. године униполарно раздобље дефинитивно завршено. Кина је израсла у велику економску и војну силу, Русија је поново постала довољно моћна да отворено оспорава америчку политику у свом окружењу, а САД су први пут после краја Хладног рата добиле два велика конкурента истовремено.

БРИКС је један од знакова да се већ гради паралелни систем

Најважнија последица није само то што Москва и Пекинг чешће говоре „не“ Вашингтону.

Они граде институције које треба да смање зависност од система насталог под доминантним америчким утицајем.

Миршајмер као један од најјаснијих примера наводи БРИКС.

Фото: Ding Haitao/Xinhua News/Profimedia

- Само погледајте БРИКС. БРИКС је део новог поретка који настаје како би се носио са поретком који предводе САД - рекао је он.

Посебно издваја Нову развојну банку, основану 2015. године од стране Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке.

Банка је у међувремену проширена на нове чланице. Бангладеш, Уједињени Арапски Емирати, Египат, Алжир и Узбекистан већ су јој се прикључили, док још неколико држава пролази кроз процес приступања.

То не значи да је БРИКС већ заменио ММФ, Светску банку или финансијски систем заснован на долару. Није.

Али смер је важан: државе које не желе потпуну зависност од институција под снажним западним утицајем покушавају да изграде додатне канале финансирања, трговине и обрачуна.

Иран је, на пример, овог лета објавио да жели да се прикључи Новој развојној банци управо у тренутку када покушава да смањи зависност од финансијског система кроз који Вашингтон спроводи санкције.

(Ало)

БОНУС ВИДЕО: