Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Prema njegovoj analizi, to nije prolazna kriza niti posledica jednog rata, jednog predsednika ili trenutnog sukoba Zapada sa Moskvom i Pekingom. Promenila se sama struktura svetske politike: posle bipolarnog Hladnog rata i američkog unipolarnog trenutka, svet je ušao u eru u kojoj postoje tri velike sile – SAD, Kina i Rusija.
- Kinezi i Rusi imaju suštinski drugačiji pogled na to kako bi poredak trebalo da izgleda - rekao je Miršajmer u razgovoru sa norveškim profesorom Glenom Dizenom.
Ta ocena praktično se poklopila i sa porukom koja je ove nedelje stigla direktno iz Pekinga. Kineski predsednik Si Đinping je tokom susreta sa Vladimirom Putinom poručio da Kina želi da sa Rusijom radi na reformi globalnog upravljanja i izgradnji „pravednijeg i uređenijeg multipolarnog sveta“.
Vašington više nije jedini koji određuje pravila
Miršajmer međunarodni sistem deli na tri velike faze.
Foto: Yin Bogu/Xinhua News/Profimedia
Tokom Hladnog rata svet je bio bipolaran. Sa jedne strane bile su Sjedinjene Države i njihov blok, a sa druge Sovjetski Savez i zemlje okupljene oko Moskve.
Pročitajte još
Raspadom SSSR-a početkom devedesetih ta ravnoteža je nestala. Amerika je ostala jedina velika sila sposobna da projektuje moć praktično u svakom delu sveta.
Upravo tada je, prema Miršajmeru, Vašington pokušao da zapadni poredak iz Hladnog rata pretvori u globalni.
NATO, Evropska unija, MMF, Svetska banka i čitava mreža političkih, ekonomskih i bezbednosnih institucija postali su osnova onoga što je nazvano liberalnim međunarodnim poretkom.
- Liberalni međunarodni poredak bio je u osnovi zapadni poredak iz Hladnog rata proširen na ceo svet - ocenjuje Miršajmer.
Foto: Kyodo/Newscom/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia, depositphotos/Ruletkka/NewAfrica
Takav sistem mogao je da funkcioniše upravo zato što nije postojao drugi centar moći sposoban da mu se ozbiljno suprotstavi.
Ali taj trenutak je prošao.
Miršajmer smatra da je približno 2017. godine unipolarno razdoblje definitivno završeno. Kina je izrasla u veliku ekonomsku i vojnu silu, Rusija je ponovo postala dovoljno moćna da otvoreno osporava američku politiku u svom okruženju, a SAD su prvi put posle kraja Hladnog rata dobile dva velika konkurenta istovremeno.
BRIKS je jedan od znakova da se već gradi paralelni sistem
Najvažnija posledica nije samo to što Moskva i Peking češće govore „ne“ Vašingtonu.
Oni grade institucije koje treba da smanje zavisnost od sistema nastalog pod dominantnim američkim uticajem.
Miršajmer kao jedan od najjasnijih primera navodi BRIKS.
Foto: Ding Haitao/Xinhua News/Profimedia
- Samo pogledajte BRIKS. BRIKS je deo novog poretka koji nastaje kako bi se nosio sa poretkom koji predvode SAD - rekao je on.
Posebno izdvaja Novu razvojnu banku, osnovanu 2015. godine od strane Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.
Banka je u međuvremenu proširena na nove članice. Bangladeš, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Alžir i Uzbekistan već su joj se priključili, dok još nekoliko država prolazi kroz proces pristupanja.
To ne znači da je BRIKS već zamenio MMF, Svetsku banku ili finansijski sistem zasnovan na dolaru. Nije.
Ali smer je važan: države koje ne žele potpunu zavisnost od institucija pod snažnim zapadnim uticajem pokušavaju da izgrade dodatne kanale finansiranja, trgovine i obračuna.
Iran je, na primer, ovog leta objavio da želi da se priključi Novoj razvojnoj banci upravo u trenutku kada pokušava da smanji zavisnost od finansijskog sistema kroz koji Vašington sprovodi sankcije.
(Alo)
BONUS VIDEO:
