Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Проблем је што она не приказује верно стварне површине континената, због чега Гренланд на карти може да изгледа готово као Африка, иако је афрички континент у стварности око 14 пута већи.
Управо због таквих деформација Уједињене нације подржале су нову пројекцију познату као „Equal Earth“, односно „Равноправна Земља“, која би требало да пружи равноправнији приказ површина континената и држава.
За предлог су гласале 164 државе, док су Сједињене Америчке Државе биле једине против, а шест земаља било је уздржано. Међу њима је била и Србија, због тога што је Косово на новој мапи приказано као посебна држава.
Фото: michal812, Panther Media Global / Alamy / Profimedia
Нова пројекција није обавезујућа, али се препоручује за одређене намене. Ипак, њено усвајање отворило је много шире питање – колико начин на који је свет нацртан утиче на то како га доживљавамо?
Професор Географског факултета Александар Ваљаревић подсећа да ниједна пројекција не може истовремено савршено да прикаже све тачке планете Земље, али сматра да је нова мапа равноправнија.
Прочитајте још
– Не треба искључити Меркаторову пројекцију, зато што је она незаменљива у навигацији у саобраћају, нарочито авио и поморском саобраћају, али ова мапа представља равноправнији начин приказивања континената, пре свега зато што Африка на њој изгледа приближно онако како заиста изгледа у природи. Знам неке картографе који су радили на мапи, а у тиму их је преко 25, и то је оно најбоље што тренутно Уједињене нације могу да нам понуде – сматра Ваљаревић.
Зашто ниједна мапа света не може бити потпуно тачна?
Према његовим речима, ниједна мапа не може бити потпуно тачна. Проблем произлази из једноставне чињенице – Земља је приближно сферног облика, док је мапа равна.
Када се површина глобуса преноси на дводимензионалну карту, одређена врста деформације је неизбежна.
– Не постоји ниједна савршена пројекција. Заправо, пројекције су важне да нам користе у ономе што желимо да представимо тако да буде приближно тачно – каже Ваљаревић.
Другим речима, картографи морају да одлуче шта ће на карти бити најпрецизније – површина, облик, удаљеност или правац. Све истовремено није могуће.
Управо је то кључ за разумевање због чега се различите мапе света међусобно толико разликују. „Equal Earth“ даје предност очувању релативних површина копнених маса, док је Меркаторова пројекција направљена са потпуно другачијим циљем.
Мапа „савршена за навигацију“
„Equal Earth“ развијена је 2018. године и инспирисана Робинсоновом пројекцијом из 1963. године. Циљ је био да се цела планета прикаже тако да релативне површине копнених маса буду што верније представљене.
Чланице Афричке уније прихватиле су је пре него што је подржана и на нивоу Уједињених нација.
С друге стране, Меркаторову пројекцију израдио је фламански картограф Герардус Меркатор 1569. године, а њена основна намена била је навигација.
Њена велика предност је у томе што одређене праволинијске руте на карти одговарају константном правцу компаса, због чега је вековима била изузетно корисна поморцима.
Због тога Ваљаревић упозорава да нову мапу не треба посматрати као замену за Меркаторову у свим ситуацијама.
– Меркаторова пројекција је савршена за навигацију. За авио-саобраћај мислим да никада неће бити избачена, јер он користи најкраће растојање у тој пројекцији, које је синусоидална линија – ортодрома – каже професор.
Међутим, њена слабост постаје очигледна када се користи за поређење површина. Што се више удаљавамо од екватора према половима, деформације постају веће.
Због тога територије попут Гренланда, али и друга подручја на високим географским ширинама, изгледају знатно веће него што заиста јесу.
На Меркаторовој карти Гренланд је визуелно приближан Африци, док у стварности Гренланд заузима око 2,2 милиона квадратних километара, а Африка више од 30 милиона.
Та разлика није само математичка занимљивост. Критичари Меркаторове пројекције годинама указују да начин на који су одређени делови света приказани може да утиче и на њихову перцепцију.
Ако један регион изгледа огромно, а други вишеструко мање него што заиста јесте, таква визуелна порука може несвесно да утиче на начин на који људи доживљавају њихов значај.
Политички аспект картографије
Једно од питања које нова мапа поново отвара јесте однос картографије и политике. Границе, територије и називи простора често нису само географска, већ и политичка питања.
Ваљаревић наводи пример Фокландских острва, која Аргентина на својим картама приказује као своју територију, док их Велика Британија приказује као британску територију.
– Политика иде од картографије. Све државе света гледају да истакну оно што највише имају – каже професор, додајући да се политички интереси често преливају и на начин на који се одређена територија приказује.
То је и један од разлога због којих је Того предложио Уједињеним нацијама промену мапе, како би Африка била приказана као равноправан континент.
Зашто су САД биле против нове мапе?
Ваљаревић одлуку Сједињених Америчких Држава да гласају против повезује са неколико разлога.
Први је сама величина САД на новој пројекцији. За разлику од Меркаторове, „Equal Earth“ их приказује мањим, јер су деформације Меркаторове пројекције посебно изражене како се иде даље од екватора.
– Други разлог је Гренланд, који је на мапи био приближно као Африка, а у стварности има 2,2 милиона квадратних километара, док је Африка вишеструко већа. А знате ко има претензије на Гренланд? Опет Америка, Сједињене Државе. И то је мало политичко питање – каже професор.
Трећи разлог Ваљаревић види у самој картографској традицији САД. Како објашњава, Алберсова конусна пројекција користи се у америчкој картографији и по својим карактеристикама разликује се од нове пројекције „Equal Earth“.
Постоји ли мапа која ће коначно приказати свет „какав јесте“?
Поред „Equal Earth“, постоје и друге пројекције које су покушавале да реше проблем односа површине и облика.
Петерсова пројекција, на пример, даје реалнији однос површина континената, али због тога значајно изобличава њихове облике.
Алтернативне мапе мењају и положај континената, па неке постављају југ на врх како би промениле традиционалну перспективу севера и југа.
Чак ни мапа на амблему Уједињених нација није без деформација. Она користи азимуталну еквидистантну пројекцију и свет приказује око Северног пола.
Такав приступ избегава да један континент буде класично постављен у средиште, али што се више удаљавамо од централне тачке, деформације постају веће.
Имајући све то у виду, професор Ваљаревић не очекује да ће нова мапа значајно променити националне картографске системе или атласе.
– Нова мапа ће се користити у УН, када се расправља о стварима које се тичу целог света. Овако, свака држава доноси одлуку о картама, пројекцијама и начину приказивања своје територије, свака по свом нахођењу и свом закону – закључује професор Ваљаревић.
БОНУС ВИДЕО
