Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Научници су за ове птице знали и раније, али су их дуго сврставали у већ познату врсту.
До закључка је дошао међународни тим у којем су учествовали истраживачи, између осталих, са Универзитета Калифорније у Берклију и Универзитета Чилеа. Како преноси „Science Daily“, реч је о првој новој врсти пингвина научно описаној после више од 100 година. Резултати истраживања објављени су у часопису „Communications Biology“.
Нова врста добила је назив „Pygoscelis kerguelensis“. Живи на Кергеленовим острвима, изузетно изолованом архипелагу удаљеном готово 3.000 километара од најближег стално насељеног копна.
Фото: depositphotos/Giedriius
На први поглед, ове птице се не разликују много од других џенту пингвина, јер имају црна леђа и бео стомак. Постоје мање разлике у величини тела, али су пресудни генетски подаци.
Научници су анализирали читаве геноме 64 пингвина из десет колонија у којима се размножавају. Узорци су обухватили готово целокупно подручје распрострањености џенту пингвина. Анализа је показала да птице које су до сада сврставане у једну врсту, треба поделити на четири засебне врсте.
Прочитајте још
Рори Боуви са Универзитета Калифорније у Берклију рекао је да је класификација џенту пингвина предмет расправе дуже од једног века. Према његовим речима, ново истраживање покушава да одговори на питање колико врста или подврста постоји.
Истраживачи процењују да су се четири врсте раздвојиле током последњих 300.000 до 500.000 година. Важну улогу имали су географска изолација и Антарктички поларни фронт, граница у Јужном океану на којој се температура и салинитет воде нагло мењају. Та граница може да ограничи и кретање морских животиња.
Уочене су и генетске разлике повезане са прилагођавањем условима живота. Код пингвина који живе на Антарктику истраживачи су нашли више гена повезаних са стварањем топлоте, складиштењем масти и опажањем светлости. Код источне линије забележили су више гена повезаних са метаболизмом угљених хидрата и роњењем.
Џенту пингвини имају разноврсну исхрану, па тако лове рибу, лигње и сипе. Истраживачи сматрају да им је таква исхрана можда омогућила да проналазе храну ближе својим колонијама. Пошто се из године у годину враћају и на иста места ради гнежђења, популације на удаљеним острвима могле су дуго да остану одвојене. Временом су се прилагођавале локалним условима, а разлике су се постепено одражавале и у њиховим геномима.
