Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Све је почело 2011. године када је Жоао Переира де Соуза, становник бразилске обале, пронашао исцрпљеног пингвина на плажи у близини Рио де Жанеира. Животиња је била потпуно прекривена нафтом, што за пингвине може бити смртоносно јер уништава заштитну функцију перја и ремети способност одржавања телесне температуре.
Бразилац је одлучио да помогне животињи. Однео је пингвина кући, пажљиво му очистио тело од уља и данима га хранио рибом док није повратио снагу. Када се довољно опоравио, пингвин се вратио у море, а Переира де Соуза био је уверен да га више никада неће видети.
Ипак, неколико месеци касније догодило се нешто потпуно неочекивано. Пингвин се поново појавио на истој плажи.
Затим се вратио и наредне године, па поново после тога.
Сваки пут долазио је на исто место, плажу Превета на острву Илха Гранде, задржавао се одређени период и потом поново одлазио на своје дуго путовање.
Прочитајте још
Касније су истраживачи означили пингвина и потврдили да се заиста ради о истој животињи која из године у годину понавља овај невероватан пут. То је посебно фасцинантно јер Магеланови пингвини током миграција прелазе огромне удаљености дуж обала Јужне Америке трагајући за храном.
Необична прича између човека и пингвина инспирисала је чак и играни филм „Мој пријатељ пингвин“, који је премијерно приказан 2024. године. Филм прати причу рибара који се суочава са великим личним губитком, а затим проналази повређеног пингвина који му потпуно мења живот.
Иако њихов однос делује веома блиско, стручњаци наглашавају да Диндим није припитомљена животиња. Биолог Жоао Пауло Крајевски објаснио је да је пингвин потпуно слободан и да се враћа искључиво својом вољом. Кућа Переире де Соузе налази се тик уз плажу, па птица може несметано да долази и одлази када жели.
Пингвин понекад чак преспава у дворишту, али није затворен нити заробљен. Такав простор постоји само како би био заштићен од опасности попут паса луталица и других животиња.
Научници објашњавају да су Магеланови пингвини познати по изузетним навигационим способностима и снажној везаности за одређена места. Они се често сваке године враћају на исте локације, углавном због размножавања. Такође могу да препознају познате звуке, окружење и одређене људе.
Управо зато је Диндимов случај толико необичан. Уместо да се враћа искључиво колонији пингвина, он се годинама враћа једном човеку. Истраживачи сматрају да је могуће да је место повезао са сигурношћу, храном и бригом коју је тамо добио када му је живот био угрожен, преноси Нова.
Ипак, многа питања остају без одговора. Научници и даље не знају где пингвин проводи остатак године нити на који начин успева да пронађе пут назад до исте бразилске плаже након толико дугих миграција. Механизми оријентације код пингвина још се проучавају.
Оно што је сигурно јесте да се његово понашање понавља годинама и да није реч о случајности. Људи који су пратили њихове сусрете више пута су приметили мирно понашање, блискост и очигледно поверење између човека и животиње. Иако стручњаци избегавају да то називају емоционалном везом у људском смислу, јасно је да између Диндима и његовог спасиоца постоји посебна и веома ретка повезаност.
БОНУС ВИДЕО
