Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
На друштвеним мрежама поново се дели мапа Европе која приказује колико кућни буџети у појединим земљама одлази на ултра-прерађену храну. Иако је карта стара чак седам година, изазвала је нову лавину коментара , посебно у Хрватској, где су многи корисници остали затечени подацима.
Према наводима са мапе, хрватска домаћинства на индустријски прерађене производе троше свега 17,9 одсто укупног буџета за храну. Због тога је Хрватска сврстана међу земље са наводно "здравијим" прехрамбеним навикама.
Велика разлика у односу на Западну Европу
Поређења ради, на врху листе налази се Уједињено Краљевство са чак 50,7 одсто, затим Немачка са 46,2 одсто, док је Ирска одмах иза са 45,9 одсто.
Прочитајте још
На први поглед, ови бројеви могли би да сугеришу да се у Хрватској једе знатно квалитетније него у развијенијим западним земљама, али корисници друштвених мрежа и стручњаци поручују да такве закључке треба узети са резервом.
Расправа у коментарима
Тема се брзо проширила на Реддит, посебно на подредиту р/цроатиа, где је расправа убрзо постала подељена. Једни тврде да је разлог ниског процента то што се у Хрватској и даље много кува код куће и негује "домаћа кухиња", док други сматрају да статистика не одражава стварно стање.
Неки су као могуће објашњење навели и спорији начин живота, као и доступност медитеранских намирница, које су у делу земље и даље део свакодневне исхране.
Један корисник је то описао сликовито: док "ирска деца можда никада нису пробала супу од костију", у Хрватској таква јела, како каже, "баке и даље спремају унуцима".
"Домаће" не значи аутоматски и здраво
С друге стране, многи упозоравају да домаћа исхрана не мора нужно бити и здравија. У коментарима се подсећа да традиционална кухиња често подразумева доста масноће и калоријски тешка јела.
Аутор објаве на Реддиту нагласио је да гојење не зависи од тога да ли је храна домаћа или индустријска, већ од укупног енергетског уноса и количине поједене хране.
Зашто је ова мапа опет вирална
Иако је стара неколико година, корисници друштвених мрежа је поново масовно деле јер отвара питање како се Европа заправо храни – и колико се подаци разликују од онога што људи виде у свакодневном животу.
Управо зато многи Хрвати у коментарима поручују: "Ово нема смисла", сумњајући у тачност мапе, али и у начин на који су подаци прикупљени.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
