Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
На први поглед могао је да подсети на неко археолошко откриће, али врло брзо је било јасно да није реч ни о римском водоводу ни о давно заборављеном пролазу из много старије прошлости.
Права мистерија била је другачија: нико није могао поуздано да каже када је тунел направљен, ко га је градио и чему је првобитно служио.
Према причама које се деценијама преносе међу становницима Малешког брда, краја око Прокопа, тунел је постојао још пре него што су почели велики радови на железничкој инфраструктури. Старији житељи наводно су добро знали где се налазе његови улази, а један његов део својевремено је коришћен и као магацински простор.
Фото: Printskrin/Youtube/Beogradske rs
Најчешће се помињу две верзије
Према једној, тунел су градили Немци током Другог светског рата, док друга говори да су на њему радили немачки заробљеници након завршетка рата. Проблем је што за такве тврдње нема јасне и поуздане документације, па су остале на нивоу локалних прича.
Постојала је и сасвим другачија теорија да је тунел на неки начин био повезан са старим плановима за београдски метро.
Прочитајте још
Та идеја није потпуно нелогична. Правац тунела делимично се поклапа са трасама које су се својевремено разматрале, нарочито у време када се планирала веза Прокопа са Вуковим спомеником. И сама станица Вуков споменик пројектована је тако да остави могућност повезивања са будућим метро системом.
Ипак, положај тунела код Прокопа није био нарочито згодан за такву функцију.
Два његова улаза спајала су се у једну цев, а правац је водио директно према простору данашњих перона и плоче железничке станице. Како би Прокоп могао да буде завршен у садашњем облику, тај део је морао поново да буде затворен.
Фото: Printskrin/Youtube/Beogradske rs
То је урађено 2022. године
Додатну сумњу у теорију о метроу ствара и сама дужина објекта.
Тунел испод Малешког брда протезао се свега око 180 метара и излазио на другој страни брда, према Булевару Франше д’Епереа, у близини бензинске пумпе. Таква конфигурација више личи на локални пролаз него на део озбиљно замишљене метро мреже.
Због тога је могуће да је тунел првобитно имао потпуно другу намену, а да је тек касније разматран као потенцијални део неког већег инфраструктурног система.
Током година појављивале су се и идеје да би објекат могао да се обнови и користи као пешачка веза између Прокопа и правца према некадашњем ауто-путу. Помињала се чак и могућност покретне траке која би олакшала приступ станици.
Међутим, за тако нешто била би потребна озбиљна испитивања конструкције, решавање проблема подземних вода и значајни грађевински радови.
Фото: Printskrin/Youtube/Beogradske rs
Ништа од тога није реализовано
Тако је тунел још једном нестао из погледа.
Данас је поново затрпан, а кроз њега продиру подземне воде које су карактеристичне за овај део Београда.
Његова права намена и даље није поуздано утврђена.
Можда је био војни објекат, можда помоћни инфраструктурни пролаз, можда је у неком тренутку заиста разматран у плановима за метро.
За сада остаје једна од оних београдских подземних прича у којима се чињенице, сећања становника и градске легенде преплићу толико дуго да је готово немогуће повући јасну границу између њих.
БОНУС ВИДЕО
