Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Питање које је деценијама било једно од најосетљивијих у британској политици поново је у центру пажње, а овога пута разлог нису само политичари – већ генерација младих која на поделу острва гледа другачије од својих родитеља.
Дебату је додатно распламсао амерички председник Доналд Трамп током септембарске посете Ирској.
– Волео бих да је видим уједињену. Имам пријатеље са обе стране – рекао је Трамп, додајући да верује да ће се уједињење „на крају догодити“.
Фото: Depositphotos/vector
Његове речи изазвале су оштре реакције северноирских униониста, који желе да Северна Ирска остане део Уједињеног Краљевства, док су националисти поново отворили питање референдума.
Ипак, иза политичке буке одвија се много дубља промена.
Прочитајте још
Млади све мање гласају као њихови родитељи
Северноирско друштво деценијама је било подељено на два велика политичка и идентитетска блока.
Унионисти, традиционално већином протестанти, залажу се за останак у Уједињеном Краљевству. Националисти и републиканци, традиционално већином католици, желе уједињење са Републиком Ирском.
Међу младима, међутим, те границе постају све мање чврсте.
Истраживање „Northern Ireland Life and Times“, које спроводе истраживачи са универзитета Queen's и Ulster, показало је да 44 одсто испитаника старости од 18 до 24 године подржава уједињење Ирске, док је 35 одсто против.
Истовремено, све већи број младих уопште не жели да себе дефинише старим категоријама „униониста“ и „националиста“.
Од унионисте до републиканца
Један од њих је 31-годишњи Ендру Кларк.
Одрастао је у протестантском месту Магабери и себе је некада сматрао убеђеним унионистом.
Преокрет је доживео током једног протеста у Белфасту. Демонстранти су блокирали саобраћај, а Кларк је угледао старију жену која због блокаде није могла аутобусом да се врати кући.
– Сећам се тог изненадног, дубоког осећаја непријатности. Помислио сам: „Шта, ког ђавола, ја овде радим?“ Нисам знао ништа о овом месту, историји, зашто сам униониста нити шта то заправо значи. Мој отац је био униониста, па сам зато био и ја – испричао је Кларк за британски „The Telegraph“.
Данас себе у шали назива „унионистом који се лечи од тога“ и залаже се за уједињену Ирску.
Његова прича не значи да сви млади протестанти напуштају унионизам, али илуструје промену која постаје све видљивија – политички идентитет више се не наслеђује аутоматски од породице.
Генерација која не памти „Невоље“
Велики део данашњих младих Северне Ирске рођен је након примирја и Споразума на Велики петак из 1998. године.
Они не памте најкрвавији период „Невоља“, вишедеценијског сукоба у којем је погинуло више од 3.500 људи.
Зато њихове политичке приоритете све мање одређују сећања на бомбе, оружане групе и верске поделе, а све више цене станова, послови, здравство и могућност да остану да живе у Северној Ирској.
– Док сам одрастао, говорили су ми да ствари постају боље. Али ништа се заправо није променило. Све је скупље, кирије расту – каже Кларк.
Професор политике Џонатан Тонг указује и на још један феномен: многи млади нису постали националисти – једноставно су престали да буду унионисти.
– Млади много чешће од старијих кажу: „Ми нисмо ни унионисти ни националисти“. Уморни су од старих прича о рату. Уморни су од те старе игре – објаснио је он.
Променила се и демографија
Промена није само политичка.
Попис становништва из 2021. године показао је историјски преокрет: број становника Северне Ирске који се изјашњавају као католици или су одрасли у католичкој традицији први пут је премашио број припадника протестантске традиције – 45,7 према 43,5 одсто.
То, међутим, не значи аутоматски да постоји већина за уједињење.
Верска припадност и став према уставном статусу Северне Ирске нису исто, а истраживања јавног мњења и даље не показују стабилну укупну већину за напуштање Уједињеног Краљевства.
Ирски језик се вратио међу младе
Паралелно са политичким променама дешава се и културна.
Број ученика који наставу похађају на ирском језику значајно је порастао од почетка века, док су фестивали ирске културе постали масовни догађаји.
Симбол те промене постала је и северноирска реп група „Kneecap“, која наступа на ирском и енглеском и отворено користи републиканску и антиколонијалну симболику.
За део генерације која није одрастала током сукоба, ирски језик више није искључиво политички знак једне стране, већ део савременог културног идентитета.
Али млади унионисти нису нестали
Друга страна приче и даље је веома жива.
Млади унионисти истичу економску и безбедносну корист останка у једној од највећих европских економија и сматрају да се пад подршке традиционалним унионистичким странкама погрешно тумачи као нестанак саме идеје уније.
Двадесетдвогодишњи Џеј Басра, члан Алстерске унионистичке партије, сматра да је главни проблем то што традиционалне странке не умеју да разговарају са његовом генерацијом.
– Уједињено Краљевство има једну од највећих економија на свету. Приступачнији трошкови живота овде повезани су са тим што смо део уније – каже Басра.
Он не очекује референдум о уједињењу у наредној деценији.
Ко заправо може да распише референдум?
То питање не зависи ни од Трампа, ни од ирске владе, нити од једностране одлуке власти у Белфасту.
Споразум на Велики петак предвиђа да Северна Ирска остаје део Уједињеног Краљевства док већина њених становника не одлучи другачије.
Британски министар за Северну Ирску дужан је да распише гласање ако процени да је вероватно да би већина подржала уједињење. Проблем је што британске владе нису прецизно дефинисале који би докази показали да је тај услов испуњен.
Премијер Енди Бернам рекао је крајем августа да је референдум тренутно „ван стола“, образлажући то жељом да се избегну нове дубоке политичке поделе. Његова влада потом је нагласила да у потпуности остаје привржена свим одредбама Споразума на Велики петак.
Бернам је 18. септембра, после састанка са ирским премијером Михолом Мартином, поново потврдио приврженост мировном споразуму.
Питање више није незамисливо
Последњи и једини досадашњи референдум о статусу Северне Ирске одржан је 1973. године, усред „Невоља“. Огромна већина учесника гласала је за останак у Уједињеном Краљевству, али су националисти гласање масовно бојкотовали.
Више од пола века касније политички терен изгледа потпуно другачије.
Брегзит, демографске промене, економски развој Републике Ирске, слабљење традиционалних политичких идентитета и генерација која не памти оружани сукоб променили су начин на који се разговара о будућности Северне Ирске.
То још не значи да је уједињење близу, нити да би референдум данас био успешан.
Али питање које је некада припадало готово искључиво републиканском покрету сада је постало део главне политичке дебате.
А можда је највећа промена управо у томе што све више младих Северних Ираца више не пита шта су желели њихови очеви и дедови – него шта би за њих значило остати у Уједињеном Краљевству, а шта живети у уједињеној Ирској.
БОНУС ВИДЕО
