Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Pitanje koje je decenijama bilo jedno od najosetljivijih u britanskoj politici ponovo je u centru pažnje, a ovoga puta razlog nisu samo političari – već generacija mladih koja na podelu ostrva gleda drugačije od svojih roditelja.
Debatu je dodatno rasplamsao američki predsednik Donald Tramp tokom septembarske posete Irskoj.
– Voleo bih da je vidim ujedinjenu. Imam prijatelje sa obe strane – rekao je Tramp, dodajući da veruje da će se ujedinjenje „na kraju dogoditi“.
Foto: Depositphotos/vector
NJegove reči izazvale su oštre reakcije severnoirskih unionista, koji žele da Severna Irska ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva, dok su nacionalisti ponovo otvorili pitanje referenduma.
Ipak, iza političke buke odvija se mnogo dublja promena.
Pročitajte još
Mladi sve manje glasaju kao njihovi roditelji
Severnoirsko društvo decenijama je bilo podeljeno na dva velika politička i identitetska bloka.
Unionisti, tradicionalno većinom protestanti, zalažu se za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nacionalisti i republikanci, tradicionalno većinom katolici, žele ujedinjenje sa Republikom Irskom.
Među mladima, međutim, te granice postaju sve manje čvrste.
Istraživanje „Northern Ireland Life and Times“, koje sprovode istraživači sa univerziteta Queen's i Ulster, pokazalo je da 44 odsto ispitanika starosti od 18 do 24 godine podržava ujedinjenje Irske, dok je 35 odsto protiv.
Istovremeno, sve veći broj mladih uopšte ne želi da sebe definiše starim kategorijama „unionista“ i „nacionalista“.
Od unioniste do republikanca
Jedan od njih je 31-godišnji Endru Klark.
Odrastao je u protestantskom mestu Magaberi i sebe je nekada smatrao ubeđenim unionistom.
Preokret je doživeo tokom jednog protesta u Belfastu. Demonstranti su blokirali saobraćaj, a Klark je ugledao stariju ženu koja zbog blokade nije mogla autobusom da se vrati kući.
– Sećam se tog iznenadnog, dubokog osećaja neprijatnosti. Pomislio sam: „Šta, kog đavola, ja ovde radim?“ Nisam znao ništa o ovom mestu, istoriji, zašto sam unionista niti šta to zapravo znači. Moj otac je bio unionista, pa sam zato bio i ja – ispričao je Klark za britanski „The Telegraph“.
Danas sebe u šali naziva „unionistom koji se leči od toga“ i zalaže se za ujedinjenu Irsku.
NJegova priča ne znači da svi mladi protestanti napuštaju unionizam, ali ilustruje promenu koja postaje sve vidljivija – politički identitet više se ne nasleđuje automatski od porodice.
Generacija koja ne pamti „Nevolje“
Veliki deo današnjih mladih Severne Irske rođen je nakon primirja i Sporazuma na Veliki petak iz 1998. godine.
Oni ne pamte najkrvaviji period „Nevolja“, višedecenijskog sukoba u kojem je poginulo više od 3.500 ljudi.
Zato njihove političke prioritete sve manje određuju sećanja na bombe, oružane grupe i verske podele, a sve više cene stanova, poslovi, zdravstvo i mogućnost da ostanu da žive u Severnoj Irskoj.
– Dok sam odrastao, govorili su mi da stvari postaju bolje. Ali ništa se zapravo nije promenilo. Sve je skuplje, kirije rastu – kaže Klark.
Profesor politike DŽonatan Tong ukazuje i na još jedan fenomen: mnogi mladi nisu postali nacionalisti – jednostavno su prestali da budu unionisti.
– Mladi mnogo češće od starijih kažu: „Mi nismo ni unionisti ni nacionalisti“. Umorni su od starih priča o ratu. Umorni su od te stare igre – objasnio je on.
Promenila se i demografija
Promena nije samo politička.
Popis stanovništva iz 2021. godine pokazao je istorijski preokret: broj stanovnika Severne Irske koji se izjašnjavaju kao katolici ili su odrasli u katoličkoj tradiciji prvi put je premašio broj pripadnika protestantske tradicije – 45,7 prema 43,5 odsto.
To, međutim, ne znači automatski da postoji većina za ujedinjenje.
Verska pripadnost i stav prema ustavnom statusu Severne Irske nisu isto, a istraživanja javnog mnjenja i dalje ne pokazuju stabilnu ukupnu većinu za napuštanje Ujedinjenog Kraljevstva.
Irski jezik se vratio među mlade
Paralelno sa političkim promenama dešava se i kulturna.
Broj učenika koji nastavu pohađaju na irskom jeziku značajno je porastao od početka veka, dok su festivali irske kulture postali masovni događaji.
Simbol te promene postala je i severnoirska rep grupa „Kneecap“, koja nastupa na irskom i engleskom i otvoreno koristi republikansku i antikolonijalnu simboliku.
Za deo generacije koja nije odrastala tokom sukoba, irski jezik više nije isključivo politički znak jedne strane, već deo savremenog kulturnog identiteta.
Ali mladi unionisti nisu nestali
Druga strana priče i dalje je veoma živa.
Mladi unionisti ističu ekonomsku i bezbednosnu korist ostanka u jednoj od najvećih evropskih ekonomija i smatraju da se pad podrške tradicionalnim unionističkim strankama pogrešno tumači kao nestanak same ideje unije.
Dvadesetdvogodišnji DŽej Basra, član Alsterske unionističke partije, smatra da je glavni problem to što tradicionalne stranke ne umeju da razgovaraju sa njegovom generacijom.
– Ujedinjeno Kraljevstvo ima jednu od najvećih ekonomija na svetu. Pristupačniji troškovi života ovde povezani su sa tim što smo deo unije – kaže Basra.
On ne očekuje referendum o ujedinjenju u narednoj deceniji.
Ko zapravo može da raspiše referendum?
To pitanje ne zavisi ni od Trampa, ni od irske vlade, niti od jednostrane odluke vlasti u Belfastu.
Sporazum na Veliki petak predviđa da Severna Irska ostaje deo Ujedinjenog Kraljevstva dok većina njenih stanovnika ne odluči drugačije.
Britanski ministar za Severnu Irsku dužan je da raspiše glasanje ako proceni da je verovatno da bi većina podržala ujedinjenje. Problem je što britanske vlade nisu precizno definisale koji bi dokazi pokazali da je taj uslov ispunjen.
Premijer Endi Bernam rekao je krajem avgusta da je referendum trenutno „van stola“, obrazlažući to željom da se izbegnu nove duboke političke podele. NJegova vlada potom je naglasila da u potpunosti ostaje privržena svim odredbama Sporazuma na Veliki petak.
Bernam je 18. septembra, posle sastanka sa irskim premijerom Miholom Martinom, ponovo potvrdio privrženost mirovnom sporazumu.
Pitanje više nije nezamislivo
Poslednji i jedini dosadašnji referendum o statusu Severne Irske održan je 1973. godine, usred „Nevolja“. Ogromna većina učesnika glasala je za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali su nacionalisti glasanje masovno bojkotovali.
Više od pola veka kasnije politički teren izgleda potpuno drugačije.
Bregzit, demografske promene, ekonomski razvoj Republike Irske, slabljenje tradicionalnih političkih identiteta i generacija koja ne pamti oružani sukob promenili su način na koji se razgovara o budućnosti Severne Irske.
To još ne znači da je ujedinjenje blizu, niti da bi referendum danas bio uspešan.
Ali pitanje koje je nekada pripadalo gotovo isključivo republikanskom pokretu sada je postalo deo glavne političke debate.
A možda je najveća promena upravo u tome što sve više mladih Severnih Iraca više ne pita šta su želeli njihovi očevi i dedovi – nego šta bi za njih značilo ostati u Ujedinjenom Kraljevstvu, a šta živeti u ujedinjenoj Irskoj.
BONUS VIDEO
