Празник је посвећен сватој Мајци Божијој, која је свет угледала у Назарету као кћи побожних стараца Јоакима и Ане. Како они деценијама нису могли да имају деце, Бог им је у старости подарио кћер Марију, чијим је рођењем, према хришћанском веровању, отворен пут спасења за читаво човечанство.
Света мајка Ана родила је Марију после пуних педесет година брака са Јоакимом, па се овај свети дан од давнина доживљава са посебним поштовањем и захвалношћу у сваком хришћанском дому.
У народној традицији овај празник се чврсто везује за мир, породицу, здравље и почетак новог животног циклуса. Верује се да празник доноси благостање у сваки дом који га дочека у љубави, слози и без иједне тешке речи.
Због тога народна веровања налажу да се на данашњи дан најпре опросте сви стари дугови и изгладе нарушени односи. Најважније је бити у потпуном миру са собом и својим окружењем, док се улазак у расправе, свађе и сукобе на овај велики дан сматра великим грехом.
Осим опраштања и измиривања, Мала Госпојина се у народу од памтивека сматра идеалним тренутком за јесење свадбе, веридбе и нове почетке.
Свадбена весеља у Србији од давнина су почињала управо на овај дан, јер се верује да склапање брака на празник Рођења Пресвете Богородице доноси дуготрајан напредак, весеље и кућу пуну деце.
У многим крајевима, попут Шумадије, домаћини који не прослављају овај празник као крсну славу облаче свечана одела и са породицом одлазе на саборе и вашаре који се традиционално организују у црквеним портама.
Празник има и посебан значај у свакодневном животу и пољопривреди. У народу се сматра да биље убрано у периоду између Велике и Мале Госпојине поседује изузетна лековита својства, док се за јаја прикупљена у том периоду верује да могу остати свежа током целе године па се остављају за насад.
Пољопривредници су на овај дан означавали званичан почетак орања и сетве озимих усева, верујући да ће ратарски радови започети са добром намером донети богату жетву.
Прочитајте још
С друге стране, верује се да жене данас не би требало да перу веш нити да раде тешке кућне и физичке послове, већ да дан посвете молитви за здравље својих најближих.
Будући да Мала Госпојина означава тренутак када јесен званично преузима примат, народ од давнина на данашњи дан пажљиво посматра небо. Уколико је освануло ведро и сунчано, верује се да су пред нама блага и плодна јесен и зима, док облачан или кишовит дан наговештава изузетно хладан и тежак период који следи.
На овај свети дан ваља успорити, сабрати плодове свог рада, захвалити се на свему што имамо и пожелити добро свима око себе.