Украјински председник Володимир Зеленски ову информацију је открио током говора на Генералној скупштини Уједињених нација 23. септембра. Рекао је да је Украјина недавно „послала двојицу севернокорејских ратних заробљеника у Републику Кореју“ и да је један од њих након заробљавања покушао да убије.
Ли је након тога објавио опширну поруку у којој је објаснио зашто је његова влада инсистирала на тајности. Нагласио је да се државна политика мора водити у интересу државе и грађана, а не због популарности власти или политичке користи.
- Питање пребацивања севернокорејских ратних заробљеника у Јужну Кореју веома је осетљиво питање које снажно утиче на дипломатију, националну безбедност и ситуацију на Корејском полуострву - написао је Ли. Поручио је да би објава информације његовој влади могла да донесе политичке бодове, али да су безбедности и дипломатски ризици били важнији.
- Зашто унутра владе не би било предлога да објавимо пребацивање севернокорејских заробљеника, када би нам то очигледно помогло у поправљању потпоре јавности? Међутим, када смо узели у обзир бројне проблеме које би објава могла да изазове, закључили смо да је тајност исправна у сваком погледу и тако смо се договорили - написао је.
Фото: Танјуг/AP Photo/Ahn Young-joon, Pool
Ли је посебно оштро одбацио критике да је његова влада покушала нешто да сакрије. Поручио је да животи људи, национална безбедност и државни интереси не смеју бити угрожени ради политичке користи.
Прочитајте још
- Особу која ради мале сопствене користи угрожава нечији живот, националне интересе и сигурност називамо убицом или издајником.
Није исправно критиковати оправдану и легитимну одлуку о тајности - написао је. Потом се директно осврнуо на Украјину.
- Не знам какве је околности имала украјинска страна када је прекршила договор о тајности и објавила информацију, али због тога јако жалим - поручио је Ли.
На крају је изразио наду да ће ратови у којима „безбројни људи гину или бивају рањени и у којима се све уништава“ што пре завршити.
Фото: Belga/Sipa USA/Profimedia
Украјина: Нисмо открили детаље
Канцеларија украјинског председника раније је за јужнокорејску новинску агенцију Јонхап поручила да је објављена само чињеница трансфера, а не и појединости поступка.
Из Кијева су такође навели да би било „чудно“ очекивати да цели трансфер остане тајан.
Украјина је двојицу севернокорејских војника заробила почетком 2025. године. Били су распоређени у руској Курској области, где су се борили на страни руских снага, а обојица су наводно изразила жељу да оду у Јужну Кореју уместо да буду враћени у Северну Кореју.
Јужнокорејско министарство спољних послова још је у јуну објавило да је спремно да прихвати севернокорејске ратне заробљенике које је заробила Украјина ако желе да се настане у Јужној Кореји.
Подсетимо, Северна Кореја постала је један од најближих савезника Москве након почетка рата у Украјини. Русији је послала војнике, али и велике количине војне опреме, укључујући балистичке ракете, артиљеријске гранате и ракетне бацаче.
Фото: Vadim Savitsky/Zuma Press/Profimedia
У априлу је Ким Џонг Ун отворио музеј посвећен севернокорејским војницима који су се борили уз руске снаге. Према проценама америчких обавештајних служби, више од 12.000 севернокорејских војника учествовало је у рату на страни Русије.