Присећајући се прве љубави, Жика је испричао да је још као младић био заљубљен у девојку из суседног места, коју је касније и оженио.
- Нисам у школи имао... Било је симпатија неких, али ја сам тада... Ја сам тетреб кад је љубав у питању. Ја сам се заљубио у једну девојчицу, моју комшиницу пореклом из суседног села Вучја. Она је била тада гимназијалка и то у Краљеву и ја сам силне паре потрошио тада да одем да се видим с њом. Прва жена коју сам ја заволео, ја сам оженио и готово.
Из тог брака добили су ћерку, а након година заједничког живота дошло је до разлаза. Како је објаснио, није било великог сукоба, већ су обоје схватили да треба да наставе својим путем.
Фото: Милан Маричић/АТА имагес, Амир Хамзагић/АТА имагес
- Она је у другом срећном браку, као и ја. Ми смо се и разишли, рачунам људски, како треба. Нешто је кврцнуло да не исправљамо ми шта је, криве дрине него да идемо даље. Живот се наставља и кад је било, је јер ми смо све решили Славице све смо решили, добио сам стан од Радио Београда. Скућили се, ћерка велика скоро 16 година и рачунаш све је то сређено да сад уживаш и нешто се деси. Али сам ја онда одлучио кад се то већ десило, ћерка је рекла да ће са мајком, ја сам изашао из куће, из тог стана и добро сам урадио јер сам се брзо снашао. Брзо сам се поново скућио, нашао другу жену...
Зорану упознао сасвим случајно
Убрзо након тога његов живот променио је сусрет са Зораном, који се догодио потпуно случајно, на станици код тадашње главне железничке станице у Београду.
Прочитајте још
Жика је тог дана требало да оде на Калемегдан, где је мењао колегу на послу, а док је чекао превоз, угледао је Зорану како излази из трамваја.
- Ја сам дошао из Јасиковице тог дана. Радим "Посело" на Калемегдану мењам колегу који је отишао на одмор, не пада ми на памет ништа. Дошао да одрадим тај посао и чекам неки трамвај на тадашњој главној железничкој станици да одем до Калемегдана. Не наилази трамвај никако на ту страну, али иде нека деветка са Новог Београда и отварају се врата, излази једна црнка у минићу, пругасти комплет. И не могу да верујем шта се догађа, мозак ми се мрачи. Она сиђе с тог трамваја, цапе пе, цап пе, оде негде и ништа. Ја читам новине, да прекратим време, после тога, два минута, мене пита неко који трамвај иде за Калемегдан, погледам овако, видим она, ја се следим и ништа нисам рекао. Ништа. Она ме погледа овако и оде и ја сад чекам тај трамвај, трамвај не долази. Ја онда уз Балканску одем на Теразије и неким тролејбусом одем на Калемегдан.
Фото: Милан Маричић/АТА имагес
Неверица је уследила када ју је петнаест минута касније поново угледао на Калемегдану.
- Улазим на кошаркашки стадион Црвене звезде где се то догађа и у кафани тамо погледам не могу да верујем она са неком другарицом седи у тој кафани. Па ја не могу да верујем. И ја се сад ослободио и кажем откуд ти то, ма немој, откуд ти, ово оно. Тако ми почнемо. То се после 15 минута деси на Калемегдану. Ту је био мој велики пријатељ Миодраг Поповић који је композитор и веома популаран и доста је радио и ја кажем њему слушај ја имам неки посао, а ти седи код ове две почасти их лепо и немој случајно да си ти или оне отишле док ја не завршим. Ја стварно одрадим и они ме сачекају и тако је то почело - прича Жика.
Након тог сусрета уследила је посебна тактика коју је применио пре него што су ступили у везу.
- Али ја не бих био из Јасиковице да не одем у Јасиковицу и једно седам дана ништа, ударим чежњу, не јављам се, ништа, и себе и њу проверавам. Видим ја, мислим то је био тренутни занос, то је ветар те односни, да није нека олуја па ме бацила негде. И дођем ја после седам дана зовнем је и она ми се јави...
Зорана прихватила живот у скромном дому
Зорана је, како је Жика испричао, прихватила и његов тадашњи начин живота. Живели су у стану од свега 28 квадрата, који је настао адаптацијом гараже на Цераку.
- Ја не памтим да сам живео неожењен. Мало детињство што смо причали, после сам стално некако... Ето ја и не умем да живим сам и некако не сналазим се. Немам обе руке, обе ноге, нисам тачан. Моја Зорана кад је она са Новог Београда дошла у мој велики стан од 28 квадрата од адаптиране гараже на Цераку коју сам ја претворио у трособан стан и остала после тога у том стану док нисмо решили нешто боље поверовала у то, за мене је то био закон. То је нешто што ја ценим. Поштујем - искрен је Жика.
Фото: Принтскрин Јутјуб/RTS Šarenica - Zvanični kanal
Њих двоје су седам година живели заједно пре него што су одлучили да озваниче брак. Зорана је у почетку била јасна да не жели да се удаје, али се временом и то променило.
- Она је заиста једна јака жена и немам речи за то. Каже она мени ја хоћу да живим с тобом али нећу да се удајем. Океј. Немам ја избора. На жени је кућа, како она каже тако ће бити. Али пази, у међувремену ми решимо многе ствари, купимо нас двоје стан дођемо на Сењак... Све смо ми то завршили и каже она једног дана мени: "Је л' размишљаш ти да се жениш", ја кажем: "Шта сад, не, више не размишљам, с ким да се женим, ти си рекла да нећеш да се удајеш", каже: "Размисли ти још једном" - испричао је Жика.
На крају су постигли и договор око њеног презимена.
- Каже она мени: "Ја бих волела да задржим девојачко презиме или да додам твоје", ја кажем: "Знаш шта, ја сам такав, узми једно презиме некако мени тако то одговара, узми своје или своје или моје немој два". Не би мени сметално него је то чини ми се у то време била нека мода, сад сви нешто то... И она узме, додуше има дивно презим то је Недић она је из Осечине из фамилије Недића чувених и разумем ја то, то је важно овако за стуб за који се она држи животно - испричао је Жика и истакао једну занимљиву ситуацију:
- Међутим било је неких ситуација где одемо рецимо на снимање емисије, пође она понекад са мном и онда једном у Александровцу, ми ноћили у хотелу и сада наравно на рецепцији оставили личне карте и она кад је излазила из собе пролази поред рецепције и рецепционерке расправљу као онај Жика довео неку лепу жену, неку, а ова другарица каже: "Не то му је бре жена", каже: "Ти ћеш да ми кажеш, па ја сам гледала личне карте". И она после мени каже: "Ти си опасан ти си зато и прихватио да мисле, да правиш себи..." - рекао је он у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић".