Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Сирски, који је овог лета смењен са дужности, сматра да су велики руски губици један од главних разлога зашто Москва више не успева да оствари значајнији напредак на фронту. Ипак бројеве треба узети с опрезом јер ни Русија ни Украјина званично не објављују податке о погинулим војницима. Британске обавештајне службе процењују да је од почетка рата 2022. погинуло око 500 хиљада руских војника, док амерички Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС) наводи да је Украјина до јуна 2026. изгубила до 150 хиљада војника.
Сирски тврди да је Русија у првих шест месеци ове године заузела укупно 61 квадратни километар украјинске територије, што сматра доказом стабилизације фронта. Институт за проучавање рата (ИСВ) такође наводи да је Русија током септембра изгубила више територије него што га је освојила, пише Би-Би-Си.
Сукоб с министром одбране
Бивши командант осврнуо се и на своју смену, којој је претходио сукоб с тадашњим министром одбране Михајлом Федоровим. Оптужио га је да је предност давао набавци дронова, док је занемаривао другу опрему потребну војницима на фронту.
Сирски је рекао да је с Федоровим имао несугласице јер министар при набавци оружја и опреме „није узимао у обзир интересе војске”. Тврди да је такав приступ створио неравнотежу у снабдевање, као и да је војска добијала само половину потребних дронова.
Ukraine Presidency/Ukrainian Pre / Zuma Press / Profimedia
Одбацио је и критике да није успео да се прилагоди савременом начину ратовања. Нагласио је да је управо током његовог командовања употреба дронова знатно повећана и тврди да су они данас одговорни за 80 посто руских губитака.
Прочитајте још
Сирски је одговорио и на оптужбе украјинских војника који су тврдили да су морали да остају на положајима чак и када им је претило потпуно руско окружење. Није негирао да се такве ситуације догађају, али је нагласио да се Украјина бори против знатно бројнијег и боље опремљеног противника.
Према његовим речима, Русија је 2025. имала два и по пута више артиљеријског оружја и граната, а располаже и милионима војно обучених мушкараца које може мобилисати.
Бранио је и украјинску операцију у руској Курској области, започету у августу 2024., коју су поједини војници критиковали због великих губитака и каснијег повлачења.
- Операција у Курску била је нужна - рекао је Сирски.
Према његовим речима, операција је присилила Москву да преусмери део својих снага, чиме су украјинске бригаде на истоку и југу добиле прилику за опоравак.
Фото: Dmytro Sheremeta/Alamy/Profimedia
Упозорење европским савезницима
Сирски је део разговора посветио и безбедности Европе. Упозорио је европске савезнике да не би смели да полазе од претпоставке да су руске територијалне амбиције ограничене само на Украјину и позвао их је да озбиљније приступе припремама за могући рат.
Поручио им је да треба да „одбаце све илузије да рат неће доћи”. Говорећи о томе како би ратовање могло изгледати у будућности, објаснио је да ће технологија имати све већу улогу. Очекује ширу употребу вештачке интелигенције, робота и аутоматизованих система, који већ сада мењају начин на који војске делују на бојишници.
- Чак и конвенционално оружје данас добија системе управљања темељене на вештачкој интелигенцији како би се повећале његове способности - рекао је Сирски.
Додао је да Русија и Украјина већ развијају нове системе за заштиту оклопних возила, али сматра да, упркос све бржем технолошком напретку, човек неће изгубити своју пресудну улогу у ратовању. Војници ће, закључио је, и даље морати управљати тим системима и доносити кључне одлуке.
БОНУС ВИДЕО:
