Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Sirski, koji je ovog leta smenjen sa dužnosti, smatra da su veliki ruski gubici jedan od glavnih razloga zašto Moskva više ne uspeva da ostvari značajniji napredak na frontu. Ipak brojeve treba uzeti s oprezom jer ni Rusija ni Ukrajina zvanično ne objavljuju podatke o poginulim vojnicima. Britanske obaveštajne službe procenjuju da je od početka rata 2022. poginulo oko 500 hiljada ruskih vojnika, dok američki Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) navodi da je Ukrajina do juna 2026. izgubila do 150 hiljada vojnika.
Sirski tvrdi da je Rusija u prvih šest meseci ove godine zauzela ukupno 61 kvadratni kilometar ukrajinske teritorije, što smatra dokazom stabilizacije fronta. Institut za proučavanje rata (ISV) takođe navodi da je Rusija tokom septembra izgubila više teritorije nego što ga je osvojila, piše Bi-Bi-Si.
Sukob s ministrom odbrane
Bivši komandant osvrnuo se i na svoju smenu, kojoj je prethodio sukob s tadašnjim ministrom odbrane Mihajlom Fedorovim. Optužio ga je da je prednost davao nabavci dronova, dok je zanemarivao drugu opremu potrebnu vojnicima na frontu.
Sirski je rekao da je s Fedorovim imao nesuglasice jer ministar pri nabavci oružja i opreme „nije uzimao u obzir interese vojske”. Tvrdi da je takav pristup stvorio neravnotežu u snabdevanje, kao i da je vojska dobijala samo polovinu potrebnih dronova.
Ukraine Presidency/Ukrainian Pre / Zuma Press / Profimedia
Odbacio je i kritike da nije uspeo da se prilagodi savremenom načinu ratovanja. Naglasio je da je upravo tokom njegovog komandovanja upotreba dronova znatno povećana i tvrdi da su oni danas odgovorni za 80 posto ruskih gubitaka.
Pročitajte još
Sirski je odgovorio i na optužbe ukrajinskih vojnika koji su tvrdili da su morali da ostaju na položajima čak i kada im je pretilo potpuno rusko okruženje. Nije negirao da se takve situacije događaju, ali je naglasio da se Ukrajina bori protiv znatno brojnijeg i bolje opremljenog protivnika.
Prema njegovim rečima, Rusija je 2025. imala dva i po puta više artiljerijskog oružja i granata, a raspolaže i milionima vojno obučenih muškaraca koje može mobilisati.
Branio je i ukrajinsku operaciju u ruskoj Kurskoj oblasti, započetu u avgustu 2024., koju su pojedini vojnici kritikovali zbog velikih gubitaka i kasnijeg povlačenja.
- Operacija u Kursku bila je nužna - rekao je Sirski.
Prema njegovim rečima, operacija je prisilila Moskvu da preusmeri deo svojih snaga, čime su ukrajinske brigade na istoku i jugu dobile priliku za oporavak.
Foto: Dmytro Sheremeta/Alamy/Profimedia
Upozorenje evropskim saveznicima
Sirski je deo razgovora posvetio i bezbednosti Evrope. Upozorio je evropske saveznike da ne bi smeli da polaze od pretpostavke da su ruske teritorijalne ambicije ograničene samo na Ukrajinu i pozvao ih je da ozbiljnije pristupe pripremama za mogući rat.
Poručio im je da treba da „odbace sve iluzije da rat neće doći”. Govoreći o tome kako bi ratovanje moglo izgledati u budućnosti, objasnio je da će tehnologija imati sve veću ulogu. Očekuje širu upotrebu veštačke inteligencije, robota i automatizovanih sistema, koji već sada menjaju način na koji vojske deluju na bojišnici.
- Čak i konvencionalno oružje danas dobija sisteme upravljanja temeljene na veštačkoj inteligenciji kako bi se povećale njegove sposobnosti - rekao je Sirski.
Dodao je da Rusija i Ukrajina već razvijaju nove sisteme za zaštitu oklopnih vozila, ali smatra da, uprkos sve bržem tehnološkom napretku, čovek neće izgubiti svoju presudnu ulogu u ratovanju. Vojnici će, zaključio je, i dalje morati upravljati tim sistemima i donositi ključne odluke.
BONUS VIDEO:
