Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Prema nacrtu zajedničke izjave, lideri na sednici Evropskog saveta planiraju da pozovu na dodatne sankcije i mere usmerene na ruske prihode od nafte. Vlade država članica EU time odbacuju Trampovu tvrdnju da je obezbedio „energetsko primirje” između Rusije i Ukrajine, piše Politiko.
Ovo neslaganje otkriva sve veći jaz u strategiji kojom Moskvu želele da prisile na pregovore. Dok Tramp nastoji da snizi cene goriva u SAD dopuštanjem većeg protoka ruskog dizela na svetsko tržište, evropski lideri smatraju da je ograničavanje energetskih prihoda Kremlja i dalje ključno za prisiljavanje Putina na prekid rata.
- Rusiju ne zanimaju deeskalacija, prekid vatre niti mir - izjavio je poljski premijer Donald Tusk u ponedeljak na bezbednosnoj konferenciji u Varšavi.
- Zato idem u Brisel da zatražim od partnera da ozbiljno razmotre jačanje sankcija protiv Rusije.
Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je pozvao na nova ograničenja. Istakao je da Moskva nastavlja sa napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, uprkos Trampovoj najavi primirja.
Pročitajte još
Foto: MICHAEL KAPPELER/AFP/Profimedia
- Rusija će iskreno pregovarati samo pod pritiskom - rekao je Merc u ponedeljak.
- Nakon bezobzirnih napada Moskve na civilno snabdevanje energijom u Ukrajini, moramo još više da pooštrimo sankcije.
Najveći paket sankcija dosad
Pritisak se pojačava nakon što su ministri spoljnih poslova EU u ponedeljak odobrili dosad najveće proširenje liste sankcionisanih, na koju je dodato više od 1.600 pojedinaca i kompanija. Evropska komisija priprema i 23. paket sektorskih sankcija. Visoki ukrajinski zvaničnik, koji je zbog osetljivosti pregovora govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da Kijev očekuje da će predlog stići pred vlade EU do kraja godine.
Sličan stav imaju i druge evropske zemlje. Velika Britanija i Norveška takođe su najavile da će pojačati pritisak na Moskvu.
- Važno je sankcionisati Rusiju kako ne bi mogla da finansira rat - izjavio je norveški ministar odbrane Tore O. Sandvik te pozvao na zatvaranje propusta u postojećim ograničenjima.
Foto: Alexander Kazakov/Zuma Press/Profimedia
Trampova izborna računica
Mnoge evropske diplomate nezvanično procenjuju da je Trampov nagli zaokret prema ublažavanju mera motivisan prvenstveno unutrašnjepolitičkim razlozima uoči američkih izbora za Kongres, koji se održavaju sledećeg meseca.
Jedan visoki zvaničnik potvrdio je da takav stav preovladava među predstavnicima EU.
Predsednik je pod pritiskom zbog cena goriva koje su naglo porasle od početka rata između SAD i Izraela protiv Irana. Tramp je u kampanji 2024. obećao da će cena benzina biti ispod dva dolara po galonu, a sada su birači suočeni sa dvostruko višim iznosima. Zbog toga bi republikanci mogli da izgube kontrolu nad Kongresom.
NJegov dogovor sa Putinom predviđa da se u narednim mesecima na svetsko tržište pusti dodatnih 4,8 miliona tona ruskog dizela, što bi trebalo da smanji pritisak na zalihe i cene.
Foto: THE_WHITE_HOUSE/Everett/Profimedia
Ipak, evropski i ukrajinski zvaničnici sumnjaju da će ta količina doneti značajnu promenu. Ističu da obećani volumen pokriva tek desetak dana američke potražnje i smatraju da sporazum ugrožava napore da se Moskvi uskrate sredstva za finansiranje rata.
- Činjenica je da će to dodatno gorivo imati minimalan uticaj na cene u SAD - rekao je visoki zvaničnik EU.
- Ovde se radi o izborima - dodaje drugi zvaničnik EU.
- Rekao je da će sniziti cene, a onda je odlučio da uđe u rat sa Iranom.
Zvaničnici takođe sumnjaju u to namerava li Putin uopšte da poštuje navodno energetsko primirje. Rusija je navodno nastavila da napada ukrajinsku energetsku mrežu i nakon objave dogovora, a Kijev tvrdi da ih o tome niko nije konsultovao.
Zasad većina evropskih zvaničnika izbegava da javno kritikuje Trampa, uprkos sumnjama. Jedan diplomata navodi da bi EU i Ukrajina trebalo da zadrže svoj smer narednih nedelja, kada bi dugoročne namere američke administracije prema Kijevu mogle da postanu jasnije. Dodaje i kako bi Tramp mogao ponovo da promeni stav ako Putin ne isporuči obećani dizel.
Pritisak na Vašington
Ovaj spor je ponovo aktuelizovao evropske zahteve da Vašington doslednije sprovodi sopstvene sankcije protiv Moskve. Tusk je pozvao Evropu i SAD na zajedničko delovanje kako bi pokazali Rusiji da su spremni na strože mere.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas pozvala je Vašington da svoj pristup uskladi sa Briselom. Kalasova je podsetila na opsežan zakon o sankcijama Rusiji, koji je zagovarao pokojni republikanski senator Lindzi Gream. Tramp ga je potpisao prošli mesec, ali ga još nije u potpunosti sproveo. Taj zakon daje Vašingtonu dodatne alate za suzbijanje ruske trgovine energentima i kažnjavanje onih koji pomažu u ratu. Evropski zvaničnici žele da administracija koristi te alate, a ne da ublažava ograničenja na ruski izvoz.
Foto: Marcin Banaszkiewicz/Fotonews/Zuma Press/Profimedia
Oštrije mere traže i neki republikanci.
- Mislim da moramo početi da sprovodimo zakon o sankcijama Rusiji - izjavio je republikanski poslanik Den Krenšo na konferenciji u Varšavi.
Neslaganje postavlja i šira pitanja o zavisnosti Evrope od Vašingtona, posebno nakon izveštaja da su američki zvaničnici pretili ograničavanjem pristupa američkom oružju ako Kijev ne prestane da napada ruske rafinerije nafte.
Zvaničnik NATO-a rekao je da trenutno nema naznaka da Vašington sprovodi te pretnje jer bi obustava prodaje naškodila i američkim proizvođačima oružja.
- PURL je dobar posao za Amerikance - rekao je taj zvaničnik te objasnio da se radi o inicijativi NATO-a putem koje evropski saveznici finansiraju kupovinu američkog oružja za Ukrajinu.
Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus nije direktno komentarisao te izveštaje, ali je naglasio da Evropa mora hitno da preuzme glavnu odgovornost za sopstvenu odbranu dok Vašington smanjuje svoje vojno prisustvo na kontinentu.
Ključan trenutak dogodiće se u četvrtak, kada će lideri EU pokušati da zadrže pritisak na Moskvu dok njihov najmoćniji saveznik ide u suprotnom smeru.
BONUS VIDEO
