Шпијунска афера у срцу ЕУ: Пао бивши шеф обавештајне службе

Човек који је годинама имао приступ најповерљивијим државним информацијама сада је осумњичен да је тајне документе користио за сопствене пословне интересе и одржавао контакте са представницима страних обавештајних служби, пише Политико.

Ханинг, који је водио БНД од 1998. до 2005. године, ухапшен је у уторак под сумњом за шпијунажу, покушај издаје и друга кривична дела повезана са одавањем државних тајни.

Према наводима немачког савезног тужилаштва, бивши шеф обавештајне службе годинама је добијао поверљиве информације од свог некадашњег шефа кабинета Манфреда Д, који је наставио да ради у БНД-у и након Ханинговог одласка.

Истражитељи сумњају да му је Манфред Д. између 2010. и јуна 2022. године доставио око 2.000 докумената, међу којима су били и строго поверљиви материјали намењени искључиво унутрашњој употреби обавештајне службе.

Део тих информација коришћен је и за припрему извештаја највишим немачким званичницима.

dts Nachrichtenagentur / imago stock&people / Profimedia

Један европски обавештајни званичник рекао је за Политико да је реч о скандалу чије би последице могле далеко да превазиђу немачке границе.

- Ово је катастрофа за Немачку и западне обавештајне службе. Сви су у шоку. Размере су огромне, посебно у оваквом тренутку - изјавио је званичник који је желео да остане анониман.

Он је упозорио да би истрага могла да открије још много тога, посебно зато што су истражитељи до Ханинга дошли готово случајно, радећи на потпуно другом случају.

Други европски обавештајни званичник објаснио је да је Манфред Д, захваљујући високој функцији у БНД-у, имао приступ готово свим поверљивим информацијама.

За разлику од обичних аналитичара, чије би неуобичајено интересовање за одређене документе могло да изазове сумњу, шеф кабинета директора службе могао је да приступа најразличитијим материјалима без привлачења пажње.

 

 

- Свака обавештајна служба сада ће проверавати које је информације делила са БНД-ом и процењивати каква је штета могла да настане - рекао је овај званичник

Иначе, Ханинг је након одласка са чела БНД-а радио као државни секретар у немачком Министарству унутрашњих послова до 2009. године, а потом се окренуо приватном сектору.

У јулу 2010. са супругом је основао консултантску компанију Ханинг консалт, која се бавила пословним саветовањем и безбедносним питањима.

Према тужилаштву, управо те године његов некадашњи сарадник Манфред Д. пристао је да му уз новчану надокнаду доставља поверљиве информације из БНД-а.

Истражитељи тврде да је Ханинг те податке користио у приватним консултантским пословима.

Тужилаштво га сумњичи и да је на основу поверљивих докумената припремио анализу за запосленог у једној страној обавештајној служби, као и да је годинама одржавао везе са представником друге стране службе, којем је прослеђивао политичке информације.

Немачке власти нису саопштиле о којим је државама реч, али су немачки медији помињали Азербејџан и Казахстан. Азербејџан је негирао било какву повезаност са случајем.

Ханингов адвокат потврдио је за немачки Велт да је његов клијент поседовао поверљиве документе, али је одбацио тврдње да их је продавао или користио на штету Немачке.

- Тачно је да је поседовао поверљиве документе. Међутим, нетачна је оптужба да је информације из њих прослеђивао на штету Савезне Републике Немачке, а камоли да је за то добијао новац - изјавио је адвокат.

Посебну пажњу изазивају Ханингови пословни и политички контакти које је одржавао након напуштања државне службе.

Како пише Политико, бивши шеф БНД-а сарађивао је са немачким бизнисменом Самуелом Даниловичем, који је водио швајцарску консултантску компанију Плутеос, специјализовану за корпоративне обавештајне послове.

Ханинг је касније постао председник те компаније, а обојица су 2019. године наведена као учесници скупа у Москви посвећеног односима Европе и Русије.

На том скупу, којем су присуствовали руски политичари и пословни људи, о руској анексији Крима говорило се као о „нужности“, а не као о политичком избору.

Ханинг је од приближно 2014. године сарађивао и са британском консултантском компанијом Г3, где је био виши саветник, а касније је, према немачком истраживачком порталу Коректив, надгледао послове повезане са Русијом и бившим совјетским републикама.

Посебно је занимљив његов боравак у Русији 2019. године, када је као почасни гост присуствовао скупу који је организовао руски Савет безбедности.

Скупом је председавао Николај Патрушев, један од најутицајнијих људи из безбедносног окружења руског председника Владимира Путина.

TASS / Sipa USA / Profimedia

Скупом је председавао Николај Патрушев, један од најутицајнијих људи из безбедносног окружења руског председника Владимира Путина.

Током посете манастиру на острву Валам, Ханинг је фотографисан поред Патрушева.

Бивши немачки обавештајац јавно је износио и контроверзне тврдње о рату у Украјини.

У интервјуу за Велт ТВ 2024. године изјавио је да сматра веома вероватним да је украјински председник Володимир Зеленски знао за операцију уништавања гасовода Северни ток 2022. године.

Неколико дана касније отишао је корак даље, сугеришући да је напад био резултат договора високих украјинских и пољских званичника.

Ипак, Политико наглашава да ниједан од Ханингових пословних контаката, сусрета или јавних изјава не доказује повезаност са актуелним шпијунским случајем. Немачко тужилаштво га није оптужило за шпијунирање у корист Русије.

Један од најнеобичнијих детаља читаве афере јесте начин на који су истражитељи уопште дошли до поверљивих докумената.

Наиме, истрага против Ханинга почела је у оквиру потпуно другог случаја, повезаног са Кристином Блок, наследницом немачког ланца ресторана специјализованих за одреске.

Блок је оптужена да је организовала отмицу своје двоје најмлађе деце од њиховог оца у Данској.

Према оптужници, она и још двојица мушкараца ангажовали су израелски безбедносни тим да отме децу, која су тада имала 10 и 13 година.

Маскирани мушкарци наводно су претукли њиховог оца Стефана Хензела и децу пребацили преко данске границе у Немачку. Четири дана касније деца су, по судском налогу, враћена оцу.

Блок негира да је знала за отмицу.

Истражитељи су посумњали да су Ханинг и један пензионисани полицајац претходно прихватили посао вредан више од 100.000 евра како би пресрели децу на путу до школе у новембру 2022. године.

Тај план није успео јер је њихов отац приметио сумњиве особе и обавестио данску полицију.

У септембру 2025. године полиција је претресла Ханингову кућу и пословне просторије у вези са овим случајем.

Током претреса пронађено је око 2.000 дигиталних докумената БНД-а, што је отворило потпуно нову истрагу о могућем одавању државних тајни.

Савезно тужилаштво преузело је случај у мају 2026. године, а Ханинг и његов некадашњи сарадник Манфред Д. сада се налазе у притвору.

Афера је избила у тренутку када немачка влада канцелара Фридриха Мерца покушава да значајно прошири овлашћења БНД-а.

Фото: Michael Brandt/AFP/Profimedia

Само недељу дана пре Ханинговог хапшења, немачки парламент започео је расправу о закону који би обавештајној служби дао знатно шира овлашћења, са циљем да Немачка поново постане једна од водећих сила у глобалном обавештајном свету.

Истовремено, европске државе покушавају да ојачају своје безбедносне службе због све учесталијих руских хибридних операција.

Посланик немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Родерих Кизеветер упозорио је да у Немачкој постоји широка мрежа бивших државних службеника који користе контакте и информације стечене током каријере како би утицали на политику Берлина у интересу страних држава, укључујући Русију и Кину.

- То није само тужно, већ наноси штету угледу Немачке - рекао је Кизеветер за Политико.

Случај Ханинг могао би да отвори и питање колико су поверљиве информације које су европске обавештајне службе годинама размењивале са Немачком заиста биле заштићене.

БОНУС ВИДЕО