Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Čovek koji je godinama imao pristup najpoverljivijim državnim informacijama sada je osumnjičen da je tajne dokumente koristio za sopstvene poslovne interese i održavao kontakte sa predstavnicima stranih obaveštajnih službi, piše Politiko.
Haning, koji je vodio BND od 1998. do 2005. godine, uhapšen je u utorak pod sumnjom za špijunažu, pokušaj izdaje i druga krivična dela povezana sa odavanjem državnih tajni.
Prema navodima nemačkog saveznog tužilaštva, bivši šef obaveštajne službe godinama je dobijao poverljive informacije od svog nekadašnjeg šefa kabineta Manfreda D, koji je nastavio da radi u BND-u i nakon Haningovog odlaska.
Istražitelji sumnjaju da mu je Manfred D. između 2010. i juna 2022. godine dostavio oko 2.000 dokumenata, među kojima su bili i strogo poverljivi materijali namenjeni isključivo unutrašnjoj upotrebi obaveštajne službe.
Deo tih informacija korišćen je i za pripremu izveštaja najvišim nemačkim zvaničnicima.
Pročitajte još
dts Nachrichtenagentur / imago stock&people / Profimedia
Jedan evropski obaveštajni zvaničnik rekao je za Politiko da je reč o skandalu čije bi posledice mogle daleko da prevaziđu nemačke granice.
- Ovo je katastrofa za Nemačku i zapadne obaveštajne službe. Svi su u šoku. Razmere su ogromne, posebno u ovakvom trenutku - izjavio je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
On je upozorio da bi istraga mogla da otkrije još mnogo toga, posebno zato što su istražitelji do Haninga došli gotovo slučajno, radeći na potpuno drugom slučaju.
Drugi evropski obaveštajni zvaničnik objasnio je da je Manfred D, zahvaljujući visokoj funkciji u BND-u, imao pristup gotovo svim poverljivim informacijama.
Za razliku od običnih analitičara, čije bi neuobičajeno interesovanje za određene dokumente moglo da izazove sumnju, šef kabineta direktora službe mogao je da pristupa najrazličitijim materijalima bez privlačenja pažnje.
- Svaka obaveštajna služba sada će proveravati koje je informacije delila sa BND-om i procenjivati kakva je šteta mogla da nastane - rekao je ovaj zvaničnik
Inače, Haning je nakon odlaska sa čela BND-a radio kao državni sekretar u nemačkom Ministarstvu unutrašnjih poslova do 2009. godine, a potom se okrenuo privatnom sektoru.
U julu 2010. sa suprugom je osnovao konsultantsku kompaniju Haning konsalt, koja se bavila poslovnim savetovanjem i bezbednosnim pitanjima.
Prema tužilaštvu, upravo te godine njegov nekadašnji saradnik Manfred D. pristao je da mu uz novčanu nadoknadu dostavlja poverljive informacije iz BND-a.
Istražitelji tvrde da je Haning te podatke koristio u privatnim konsultantskim poslovima.
Tužilaštvo ga sumnjiči i da je na osnovu poverljivih dokumenata pripremio analizu za zaposlenog u jednoj stranoj obaveštajnoj službi, kao i da je godinama održavao veze sa predstavnikom druge strane službe, kojem je prosleđivao političke informacije.
Nemačke vlasti nisu saopštile o kojim je državama reč, ali su nemački mediji pominjali Azerbejdžan i Kazahstan. Azerbejdžan je negirao bilo kakvu povezanost sa slučajem.
Haningov advokat potvrdio je za nemački Velt da je njegov klijent posedovao poverljive dokumente, ali je odbacio tvrdnje da ih je prodavao ili koristio na štetu Nemačke.
- Tačno je da je posedovao poverljive dokumente. Međutim, netačna je optužba da je informacije iz njih prosleđivao na štetu Savezne Republike Nemačke, a kamoli da je za to dobijao novac - izjavio je advokat.
Posebnu pažnju izazivaju Haningovi poslovni i politički kontakti koje je održavao nakon napuštanja državne službe.
Kako piše Politiko, bivši šef BND-a sarađivao je sa nemačkim biznismenom Samuelom Danilovičem, koji je vodio švajcarsku konsultantsku kompaniju Pluteos, specijalizovanu za korporativne obaveštajne poslove.
Haning je kasnije postao predsednik te kompanije, a obojica su 2019. godine navedena kao učesnici skupa u Moskvi posvećenog odnosima Evrope i Rusije.
Na tom skupu, kojem su prisustvovali ruski političari i poslovni ljudi, o ruskoj aneksiji Krima govorilo se kao o „nužnosti“, a ne kao o političkom izboru.
Haning je od približno 2014. godine sarađivao i sa britanskom konsultantskom kompanijom G3, gde je bio viši savetnik, a kasnije je, prema nemačkom istraživačkom portalu Korektiv, nadgledao poslove povezane sa Rusijom i bivšim sovjetskim republikama.
Posebno je zanimljiv njegov boravak u Rusiji 2019. godine, kada je kao počasni gost prisustvovao skupu koji je organizovao ruski Savet bezbednosti.
Skupom je predsedavao Nikolaj Patrušev, jedan od najuticajnijih ljudi iz bezbednosnog okruženja ruskog predsednika Vladimira Putina.
TASS / Sipa USA / Profimedia
Skupom je predsedavao Nikolaj Patrušev, jedan od najuticajnijih ljudi iz bezbednosnog okruženja ruskog predsednika Vladimira Putina.
Tokom posete manastiru na ostrvu Valam, Haning je fotografisan pored Patruševa.
Bivši nemački obaveštajac javno je iznosio i kontroverzne tvrdnje o ratu u Ukrajini.
U intervjuu za Velt TV 2024. godine izjavio je da smatra veoma verovatnim da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski znao za operaciju uništavanja gasovoda Severni tok 2022. godine.
Nekoliko dana kasnije otišao je korak dalje, sugerišući da je napad bio rezultat dogovora visokih ukrajinskih i poljskih zvaničnika.
Ipak, Politiko naglašava da nijedan od Haningovih poslovnih kontakata, susreta ili javnih izjava ne dokazuje povezanost sa aktuelnim špijunskim slučajem. Nemačko tužilaštvo ga nije optužilo za špijuniranje u korist Rusije.
Jedan od najneobičnijih detalja čitave afere jeste način na koji su istražitelji uopšte došli do poverljivih dokumenata.
Naime, istraga protiv Haninga počela je u okviru potpuno drugog slučaja, povezanog sa Kristinom Blok, naslednicom nemačkog lanca restorana specijalizovanih za odreske.
Blok je optužena da je organizovala otmicu svoje dvoje najmlađe dece od njihovog oca u Danskoj.
Prema optužnici, ona i još dvojica muškaraca angažovali su izraelski bezbednosni tim da otme decu, koja su tada imala 10 i 13 godina.
Maskirani muškarci navodno su pretukli njihovog oca Stefana Henzela i decu prebacili preko danske granice u Nemačku. Četiri dana kasnije deca su, po sudskom nalogu, vraćena ocu.
Blok negira da je znala za otmicu.
Istražitelji su posumnjali da su Haning i jedan penzionisani policajac prethodno prihvatili posao vredan više od 100.000 evra kako bi presreli decu na putu do škole u novembru 2022. godine.
Taj plan nije uspeo jer je njihov otac primetio sumnjive osobe i obavestio dansku policiju.
U septembru 2025. godine policija je pretresla Haningovu kuću i poslovne prostorije u vezi sa ovim slučajem.
Tokom pretresa pronađeno je oko 2.000 digitalnih dokumenata BND-a, što je otvorilo potpuno novu istragu o mogućem odavanju državnih tajni.
Savezno tužilaštvo preuzelo je slučaj u maju 2026. godine, a Haning i njegov nekadašnji saradnik Manfred D. sada se nalaze u pritvoru.
Afera je izbila u trenutku kada nemačka vlada kancelara Fridriha Merca pokušava da značajno proširi ovlašćenja BND-a.
Foto: Michael Brandt/AFP/Profimedia
Samo nedelju dana pre Haningovog hapšenja, nemački parlament započeo je raspravu o zakonu koji bi obaveštajnoj službi dao znatno šira ovlašćenja, sa ciljem da Nemačka ponovo postane jedna od vodećih sila u globalnom obaveštajnom svetu.
Istovremeno, evropske države pokušavaju da ojačaju svoje bezbednosne službe zbog sve učestalijih ruskih hibridnih operacija.
Poslanik nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Roderih Kizeveter upozorio je da u Nemačkoj postoji široka mreža bivših državnih službenika koji koriste kontakte i informacije stečene tokom karijere kako bi uticali na politiku Berlina u interesu stranih država, uključujući Rusiju i Kinu.
- To nije samo tužno, već nanosi štetu ugledu Nemačke - rekao je Kizeveter za Politiko.
Slučaj Haning mogao bi da otvori i pitanje koliko su poverljive informacije koje su evropske obaveštajne službe godinama razmenjivale sa Nemačkom zaista bile zaštićene.
BONUS VIDEO
