Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Подаци које је доставила Генерална управа царина Кине показују да је ова азијска држава прошле године извезла производе од живинског меса у укупној вредности од 2,6 милијарди долара, што је готово двоструко више у односу на ниво из 2020. године.
Фото: Depositphotos/nd3000
Упоредо с тим, извоз млечних производа на путу је да ове године достигне 600 милиона долара, удвостручивши се у року од три године.
Пољопривреда и прехрамбена индустрија остају међу ретким секторима у којима Кина и даље бележи трговински дефицит. Он је прошле године благо прешао 100 милијарди долара, што је огромна разлика, али у паду.
Тензије на светском тржишту меса
Трансформација Кине из купца у извозника у пуном успону има „реметилачки“ ефекат на светско тржиште меса, изјавио је Мајкл Бодингтон, консултант у агроалиментарном сектору.
У Азији, објаснио је он, увоз је традиционално долазио из Европе и са америчког континента. Сада постоји јефтинија алтернатива, а произвођачи широм света се боре да се носе са конкуренцијом.
Прочитајте још
Продор јефтиног живинског меса из Кине привлачи пажњу западних произвођача и регулаторних тела, сигнализирајући појаву нових трговинских тензија.
Феномен подсећа на стратегију коју је Пекинг применио у секторима као што су челик, соларни панели и електрична возила: плављење тржишта производима по ниским ценама, који слабе позицију међународних конкурената.
У јулу је Европска комисија покренула антидампинг истрагу о увозу пекиншке патке, након што су локални произвођачи тврдили да субвенције које додељује Кина стварају нелојалну конкуренцију.
Прошлог месеца, Комисија је увела антидампинг таксе у распону од 41% до 67% на протеине из грашка пореклом из Кине. За сада је живинско месо избегло такве мере, иако европске власти пажљиво прате тржиште, изјавио је портпарол Комисије.
Кинези мењају навике у исхрани
Деценијама је у Кини израз „протеин“ био синоним за свињско месо. Свиње су обезбеђивале храну за раднике који су градили градове и радили у фабрикама које су покретале економски бум земље.
Кина је постала дом за половину светског фонда свиња, а њихова потрошња житарица, посебно соје, преобликовала је трговинске токове, од Средњег запада Сједињених Америчких Држава па све до Бразила.
Кинеска потражња за свињетином обезбеђивала је средства за живот малим фармерима попут Хуанг Вејинг, која је почела да гаји свиње у свом селу у провинцији Хебеј пре 20 година.
На врхунцу своје активности имала је преко 500 свиња. Али та ера је прошла. Када су новинари Ројтерса посетили Хуанг у августу, она је хранила својих последњих 10 свиња. Са дуговима од око 75.000 долара, ова жена је планирала да их закоље до јесени.
– Гајим свиње више од две деценије, али никада није било тако тешко као у последње две године. Цене свињског меса су веома ниске. Људи из града су једноставно престали да једу свињетину – изјавила је Хуанг (57).
Масни комади свињетине, основни састојци традиционалне кинеске кухиње, више нису омиљени међу становницима градова који брину о здрављу.
Потрошња свињског меса по глави становника опала је за 13% у односу на максимални ниво забележен 2023. године, према званичним подацима и извештајима државних медија. Упоредо с тим, потрошња живинског меса по глави становника порасла је за више од 50% у деценији завршеној 2024. године.
Субвенције створиле огромну хиперпродукцију
Власти у Пекингу су подстицале масовно ширење производње меса и млечних производа путем субвенција намењених великим произвођачима. Циљ је био јачање прехрамбене сигурности и обнова сточног фонда након епидемије афричке куге свиња 2018. године и пандемије COVID-19.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (OECD), субвенције су чиниле око 13% бруто прихода кинеских пољопривредних произвођача у периоду 2022–2024. године, што је удео који је скоро три пута већи него почетком 2000-их.
Тренутно, субвенционисане фарме доприносе вишковима у производњи. Прошле године Кина је произвела рекордну количину од 59 милиона тона свињског меса, док је производња живинског меса порасла за 7%. Млечни сектор је две године раније премашио званичне циљеве постављене за 2025. годину.
Цене свињског меса биле су највише погођене изузетно слабом домаћом тражњом, али су пале и цене живинског меса и млечних производа.
Освајање европског и светског тржишта
За велике произвођаче, који све више доминирају тржиштем, извоз представља решење.
– Свака кинеска компанија из сектора сточарства планира да се шири у иностранству. Ако желиш да растеш, мораш ући на међународна тржишта – изјавио је Џанг Јуан, директор маркетинга за млечне формуле за одојчад у гиганту млечне индустрије "Yili".
Како се кинески произвођачи шире у иностранству, они освајају тржишни удео на штету етаблираних компанија. Тренутно кинеско млеко у праху конкурише производима из Новог Зеланда и Европе у земљама попут Нигерије и Бангладеша.
Од 2022. године, Кина је удвостручила свој тржишни удео за прерађевине од живинског меса у Европској унији, достигавши 10%, и утростручила га у Уједињеном Краљевству, где је прешла 14%, према подацима консултантске куће "Gira". Ова експанзија врши велики притисак на произвођаче у земљама попут Немачке.
Прехрамбени производи увезени у ЕУ морају поштовати исте санитарне стандарде и стандарде безбедности као и локални производи, саопштила је Европска комисија. Европски блок планира да појача систем означавања земље порекла, почевши од производа од живинског меса, 2027. године.
БОНУС ВИДЕО
