Током 1970-их, Маршалска Острва тражила су аутономију. Устав је усвојен 1979, а 1986. потписан је Споразум о слободном савезу са САД.
Овај споразум, који је ступио на снагу на данашњи дан, 21. октобра 1986, дао је суверенитет, уз америчку одбрану и финансијску помоћ, омогућивши грађанима рад у САД.
Независност је прослављена 21. октобра 1986. у Маџуру, уз плесове, певање и говоре првог председника Амате Кабуе. Маршалска Острва примљена су у Уједињене нације, потврђујући свој суверени статус и славећи микронезијску културу.
Независност је донела слободу, али и значајне изазове. Са популацијом од око 58.000 људи (према подацима из 2021. године) и ограниченим природним ресурсима, Маршалска Острва суочавају се с економским потешкоћама. Привреда зависи од америчке помоћи, туризма, рибарства и накнада за коришћење војне базе Кваџалејн.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Климатске промене представљају егзистенцијалну претњу: пораст нивоа мора угрожава ниске атоле, чији највиши врхови досежу само неколико метара изнад океана.
Прочитајте још
Поплаве и ерозија већ су раселиле неке заједнице, а прогнозе упозоравају да би делови земље могли постати ненастањиви до краја века.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Нуклеарно наслеђе такође остаје болна тачка.
Становници Бикини и Ениветок атола и даље траже правду за здравствене проблеме узроковане зрачењем, док су напори за чишћење контаминираних подручја спори.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Упркос тим изазовима, Маршалска Острва развила су снажан осећај националног идентитета, очуван кроз језик (маршалски и енглески су службени), традиционалне обичаје и уметност навигације кануима.