Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Tokom 1970-ih, Maršalska Ostrva tražila su autonomiju. Ustav je usvojen 1979, a 1986. potpisan je Sporazum o slobodnom savezu sa SAD.
Ovaj sporazum, koji je stupio na snagu na današnji dan, 21. oktobra 1986, dao je suverenitet, uz američku odbranu i finansijsku pomoć, omogućivši građanima rad u SAD.
Nezavisnost je proslavljena 21. oktobra 1986. u Madžuru, uz plesove, pevanje i govore prvog predsednika Amate Kabue. Maršalska Ostrva primljena su u Ujedinjene nacije, potvrđujući svoj suvereni status i slaveći mikronezijsku kulturu.
Nezavisnost je donela slobodu, ali i značajne izazove. Sa populacijom od oko 58.000 ljudi (prema podacima iz 2021. godine) i ograničenim prirodnim resursima, Maršalska Ostrva suočavaju se s ekonomskim poteškoćama. Privreda zavisi od američke pomoći, turizma, ribarstva i naknada za korišćenje vojne baze Kvadžalejn.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Klimatske promene predstavljaju egzistencijalnu pretnju: porast nivoa mora ugrožava niske atole, čiji najviši vrhovi dosežu samo nekoliko metara iznad okeana.
Pročitajte još
Poplave i erozija već su raselile neke zajednice, a prognoze upozoravaju da bi delovi zemlje mogli postati nenastanjivi do kraja veka.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Nuklearno nasleđe takođe ostaje bolna tačka.
Stanovnici Bikini i Enivetok atola i dalje traže pravdu za zdravstvene probleme uzrokovane zračenjem, dok su napori za čišćenje kontaminiranih područja spori.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Uprkos tim izazovima, Maršalska Ostrva razvila su snažan osećaj nacionalnog identiteta, očuvan kroz jezik (maršalski i engleski su službeni), tradicionalne običaje i umetnost navigacije kanuima.
BONUS VIDEO:
