Према недавном истраживању, надокнађивање сна током викенда може бити повезано са мањим ризиком од депресије код младих.
Многи тинејџери не спавају довољно током школске недеље, па им додатни сан викендом омогућава да се опораве.
Стручњаци кажу да је надокнађивање сна викендом прихватљиво у умереним количинама и да може допринети бољем менталном здрављу, нарочито уз добре навике спавања.
Ако се ваш тинејџер жали да му је потребно више сна викендом, можда не би требало да инсистирате на томе да одмах устане. Према недавном истраживању, дуже спавање викендом заправо може бити корисно.
Фото: Depositphotos/AllaSerebrina
Истраживање објављено у часопису "Journal of Affective Disorders" показало је да је надокнађивање сна викендом повезано са 41% мањим ризиком од депресије на дневном нивоу код особа узраста од 16 до 24 године. Стручњаци истичу да ови резултати наглашавају повезаност сна и менталног здравља и да би могли допринети бољем благостању адолесцената.
Прочитајте још
– Ако боље разумемо ову повезаност, можда ћемо моћи да квалитетан сан боље искористимо као део вишеструког приступа превенцији и лечењу депресије код ове популације – наводи др Џејсон Карбон, један од аутора истраживања, директор истраживања породичне медицине и доцент јавног здравља и превентивне медицине на Универзитету SUNY Upstate. – Наш рад је мали корак у том правцу.
Проблем је у томе што већина тинејџера не добија ни приближно довољно сна.
– Недостатак сна је карика која недостаје у разумевању кризе менталног здравља међу тинејџерима – каже Хедер Туржон, психотерапеуткиња, стручњакиња за спавање и коауторка књига "The Happy Sleeper" и "Generation Sleepless".
Може ли дуже спавање викендом бити решење? Према мишљењу стручњака, може помоћи.
Дуже спавање не значи да је ваш тинејџер лењ
Стручњаци се слажу да је време да се одбаци стереотип о лењом тинејџеру који викендом не жели да устане из кревета.
– Родитељима често објашњавам да дуже спавање викендом није знак лењости, већ биолошки одговор на стварни недостатак сна – каже др Венди Троксел, виша стручњакиња за бихевиорална истраживања у организацији "RAND", клиничка психолошкиња и специјалисткиња за медицину спавања.
Тинејџери су, наиме, једна од група са највећим ризиком од недовољног сна, додаје др Троксел. Статистички подаци америчких Центара за контролу и превенцију болести (CDC) то потврђују. У зависности од савезне државе, између 71% и 84% средњошколаца не спава довољно.
– Већини тинејџера потребно је око девет сати сна за оптимално здравље, али просечно трајање сна код средњошколаца ближе је шест или седам сати – објашњава Туржон. – То значи да се до краја школске недеље накупи више од десет сати недостатка сна.
Стручњаке то не изненађује, с обзиром на захтеве савременог живота тинејџера, укључујући претрпане распореде, ваннаставне активности и привлачност технологије.
Зашто је сан толико важан за тинејџере?
– Да будемо јасни: сан је од суштинског значаја за свакога – истиче др Карбон.
Међутим, недостатак сна може имати посебно снажан утицај на развој тинејџера.
Др Сара Вуд, специјалисткиња адолесцентне медицине и директорка Центра за здравље адолесцената при болници Маунт Синај, напомиње да је адолесценција, после раног детињства, други кључни период развоја мозга.
– Иако често мислимо да су тинејџери завршили са одрастањем, њихов мозак пролази кроз изузетне промене све до средине двадесетих година – каже она.
Туржон се слаже и додаје да се велики део тог процеса одвија током спавања, укључујући процесе важне за очување менталног здравља.
– Недовољно сна повећава вероватноћу да ће се тинејџери осећати депресивно или анксиозно, јер мозак током ноћи нема довољно времена да у потпуности обради информације, обнови се и опорави – објашњава Туржон. – Када сте неиспавани, дан делује теже, негативније и изазива више анксиозности.
То је посебно важно јер се суочавамо са кризом менталног здравља младих. Током 2023. године, 20,3% адолесцената узраста од 12 до 17 година имало је дијагностикован ментални поремећај или проблем у понашању, укључујући анксиозност и депресију, што је значајно повећање у односу на претходне године.
– Када је реч о менталном здрављу и спавању, знамо да је њихов однос двосмеран: лош сан може погоршати симптоме депресије и анксиозности и отежати концентрацију – каже др Вуд. – Истовремено, несаница и лош квалитет сна чести су симптоми депресије и анксиозности.
Колико дуго треба дозволити тинејџерима да спавају викендом?
У многим породицама сасвим је у реду дозволити деци да викендом дуже спавају, али уз одређене границе.
– У раду са породицама објашњавам да је надокнађивање дела изгубљеног сна викендом неопходна компензациона стратегија када рано започињање наставе ограничава могућност тинејџера да током недеље довољно спавају – каже др Троксел.
Др Вуд додаје да викенде треба искористити за опоравак и да је дуже спавање, у разумним границама, здраво и нормално за тинејџере.
– Родитељима кажем да је омогућавање мозгу њиховог тинејџера да викендом надокнади изгубљене сате сна улагање у дугорочно здравље, под условом да је то праћено добрим навикама спавања – наводи она.
Добре навике подразумевају:
- Редовну вечерњу рутину
- Избегавање екрана у спаваћој соби током ноћи
- Избегавање кофеина током поподнева и вечери
- Одлазак на спавање у приближно исто време
Важна је и умереност.
– У нашем истраживању проучавали смо различите количине надокнађивања сна викендом, али слична истраживања показала су да надокнађивање до два сата сна викендом може бити корисно – каже др Карбон. – Надокнађивање сна викендом је прихватљиво и може помоћи, али превише сна није добро.
Туржон такође препоручује да се додатно спавање ограничи на око два сата:
– То им даје прилику да надокнаде изгубљени сан, али не ремети толико њихов унутрашњи биолошки сат да се, када почне нова недеља, осећају као да су променили временску зону.
Када промене у спавању могу указивати на проблем?
Иако су повремене промене у обрасцу спавања нормалне, превише или премало сна понекад може указивати на дубљи проблем. Знаци на које треба обратити пажњу укључују:
- Веома дуго спавање викендом (пет или више сати дуже него обично), уз кратко спавање током недеље (седам сати или мање).
- Промене у спавању праћене другим негативним променама понашања или расположења.
- Често дремање током дана.
- Промене у спавању које се јављају истовремено са погоршањем школског успеха или концентрације.
- Изражен умор који не пролази чак ни након додатног сна.
- Трајне потешкоће са буђењем за школу.
Туржон додаје да и тинејџери који се не друже са другима, не учествују у активностима или током викенда ретко излазе из своје собе могу показивати знаке озбиљнијег проблема.
– Друштвена изолација представља проблем у средњој школи. Ако је удружена са продуженим спавањем, добро је разговарати са тинејџером или потражити подршку терапеута или лекара – каже она. – Желимо да мало дуже спавају, али и да након тога изађу и баве се стварима које воле.
Шта родитељи треба да запамте?
Тинејџери који викендом дуже спавају нису нужно лењи — можда само надокнађују сан који им недостаје током школске недеље. Већини тинејџера потребно је око девет сати сна сваке ноћи. Ако током недеље устају рано због школе, а касно одлазе на спавање, сасвим је разумљиво да викендом желе да се наспавају.
Ипак, најбоље је да додатно спавање не буде много дуже од уобичајеног (идеално око два сата), како се не би пореметио ритам спавања и отежало устајање понедељком. Ако су промене у спавању изразите или праћене повлачењем из друштва, губитком интересовања, лошим расположењем или сталним умором, важно је отворено разговарати са тинејџером и по потреби потражити стручну помоћ.