Реч је о ондолу, традиционалном корејском подном грејању, чији почеци сежу све до бронзаног доба, отприлике 900. године пре нове ере.

Док су се у другим деловима света просторије загревале отвореном ватром, Корејци су развили начин да топлоту распореде испод пода.

Археолошки налази потврђују да је ондол био распрострањен већ током периода Три краљевства, од 57. године пре нове ере до 668. године нове ере. Основни принцип његовог рада вековима се готово није мењао, пише The Korea Times.

Тајна се крила испод куће.

Ватра која је служила за припрему хране истовремено је загревала просторије, али дим није улазио у њих.

Уместо тога, пролазио је кроз посебно изграђене канале испод пода, загревао његову конструкцију и излазио кроз димњак на супротној страни куће.

Ложиште, познато као агунги, налазило се изван стамбеног простора. У већим кућама постављало се неколико таквих ложишта како би топлота могла да се распореди по различитим просторијама.

Најпожељније место у кући било је оно најближе ватри. Ту је под био најтоплији, па је тај кутак имао посебно значење у свакодневном животу породице.

 

 

Зашто Корејци скидају ципеле чим уђу у кућу?

Одговор је повезан управо са ондолом. У традиционалним корејским домовима под није служио само за ходање. На њему се седело, јело, дружило и спавало. Зато је одржавање чистоће било изузетно важно, а изување обуће на улазу постало је дубоко укорењен обичај.

Иако су данашњи корејски станови опремљени софама, столовима и креветима, навика изувања ципела није нестала.

Под је и даље важан део културе становања, чак и када се више не користи на исти начин као некада.

Јефтиније гориво донело је озбиљну опасност

Традиционални ондол вековима је користио дрва. Након Корејског рата, који је трајао од 1950. до 1953. године, дрва је било све мање, па су многе породице почеле да греју домове цилиндричним брикетима од угља, познатим као yеонтан.

Били су релативно јефтини и могли су да се користе и за кување, али су донели велики проблем - због сагоревања угља и продора гасова у стамбени простор долазило је до тровања угљен-моноксидом, неретко са смртним исходом. Зимски месеци били су посебно опасни, а корејске новине редовно су извештавале о таквим трагедијама.

 

 

Са развојем технологије систем се постепено мењао. Отворена ложишта и димне канале замениле су цеви уграђене у под, кроз које циркулише топла вода.

Њу данас загревају системи на гас или електричну енергију, а такав начин грејања постао је стандард у модерним корејским домовима, преноси Јутарњи лист.

Захваљујући равномернијој расподели топлоте, нестала су и некадашња изразито топла места у близини ложишта.

Али, ондол остаје изум чији се основни принцип одржао хиљадама година и који је постао инспирација и стручњацима изван граница Кореје.

БОНУС ВИДЕО: