Кисељење купуса за многе је неизоставан део припреме зимнице, али добар резултат не зависи само од тога какве сте главице изабрали. Количина соли, температура просторије, начин слагања купуса и то да ли је све време прекривен расолом могу да одлуче хоће ли кисели купус бити укусан и чврст или ће се расол замутити, а листови омекшати.
Постоји, међутим, и један мање познат трик који се традиционално користи у Русији. Домаћице између главица купуса стављају колутове црне роткве, верујући да овај додатак доприноси бистријем расолу и лепшем укусу.
Фото: Н. Живановић
Црна ротква је чврсто зимско поврће препознатљивог, нешто интензивнијег укуса. Према овом начину припреме, довољно је исећи је на колутове и распоредити између главица пре него што се купус прелије расолом. Уколико немате црну роткву, може да послужи и бела зимска ротква, која има блажи укус. Класичне црвене ротквице нису најбољи избор, јер су мекше и током ферментације могу брзо да изгубе чврстину.
Ротква током кисељења постепено упија укус расола и може да остане у бурету све време док траје ферментација. Касније се може послужити као додатак уз пасуљ, печено месо или друга зимска јела.
Прочитајте још
Најважније је да купус буде под расолом
Иако црна ротква може да буде занимљив додатак, основна правила кисељења ипак су пресудна. Купус мора правилно да се посоли и све време буде потпуно потопљен у расол. Уколико део главице остане изнад течности, већа је вероватноћа да ће доћи до непријатног мириса, омекшавања или замућења. Због тога је током првих недеља ферментације добро повремено проверавати буре и водити рачуна о томе да купус не исплива изнад расола.
Температура такође има важну улогу. Купус не треба држати на превише топлом месту, нити га излагати директном сунцу. Умереније и хладније окружење погодује споријој и стабилнијој ферментацији. За додатну арому могу се убацити и неколико зрна црног бибера или ловоров лист, али не треба претеривати са зачинима како не би преузели укус купуса.
Фото: Depositphotos/Baloncici
Кисели купус може да се прави и у тегли
За припрему мање количине није неопходно велико буре. Купус може успешно да се кисели и у већој стакленој тегли, под условом да остане потпуно прекривен расолом.
По потреби се може притиснути чистим одговарајућим утегом како би поврће остало испод површине течности. Током ферментације стварају се гасови, па код затворених посуда треба повремено проверити притисак и по потреби га ослободити. Теглу је најбоље чувати на месту које није превише топло и које није изложено директној сунчевој светлости.
(Курир)