Призори камених лукова, гробних крстова и темеља некадашњег манастирског комплекса, који деценијама леже под водом, сведоче о богатој, али и страдалној историји ове православне светиње у Далмацији.
Манастир Драговић, подигнут 1395. године недалеко од Врлике, уз Крупу и Крку представља један од три историјска стуба српског православља у Далмацији. Током више од шест векова постојања, манастир је више пута рушен, напуштан и премештан. Првобитно је опустео под турским налетима крајем 15. века, да би га монаси обновили крајем 16. века. Након новог разарања пред турским нападом и Карловачког мира 1699. године, млетачке власти дозволиле су повратак монаха.
Фото: Printskrin/Youtube/horizontkanal
Погледај галерију
Фото: Printskrin/Youtube/horizontkanal
Погледај галерију
Због нестабилног и влажног тла, братство је крајем 18. века започело премештање комплекса на оближњу локацију Виногради, где је нови манастир завршен и освештан крајем 19. века. Ипак, највећа просторна промена уследила је 1958. године, када је због изградње хидроелектране и стварања акумулационог језера Перућа читаво подручје потопљено. Тада је манастир изнова премештен на узвишење поред језера, у близини старе тврђаве Градина.
Манастир је вековима чувао изузетно вредне културно-историјске драгоцености, међу којима су рукописни минеји и књиге штампане на Цетињу и у Москви, рукописи Доситеја Обрадовића који је овде боравио, као и антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића.
Прочитајте још
Последње велико страдање светиња је претрпела 1995. године, када је опљачкана и девастирана, а монашки живот је поново обновљен на пролеће 2004. године. Данас, кад год се вода језера Перућа повуче, остаци потопљеног комплекса израњају као тихи подсетник на прохујала столећа и трајање ове далматинске светиње.