Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Према анализи ДНК спроведеној међу становништвом западне Јужне Америке, популација у аргентинским Андима носи варијанту гена која им помаже да њихов метаболизам сигурније обради арсен. Та способност деценијама је збуњивала научнике.
Живот уз високе концентрације арсена
Аргентински градић Сан Антонио де лос Кобрес налази се на надморској висини од око 3.775 метара. Све до постављања система за филтрирање 2012. године, питка вода у том изолованом планинском месту на висоравни Пуна де Атакама садржала је око 200 микрограма арсена по литру.
То је отприлике 20 пута више од границе од 10 микрограма по литру, колико препоручује Светска здравствена организација. Упркос томе, регион је насељен најмање 7.000, а можда чак и 11.000 година. Арсен је изразито отрован и повезује се са раком, кожним лезијама, компликацијама у трудноћи и преурањеном смрћу.
Прилагођавање на генетском нивоу
Научници су још 1995. приметили да жене из аргентинских Анда имају јединствену способност да њихов метаболиза обради арсен, што су потврдили метаболити у њиховом урину. Када арсен уђе у тело, ензими га претварају у неколико хемијских облика.
Један од прелазних облика, монометилирани арсен (ММА), посебно је токсичан, док каснији облик, диметилирани арсен (ДМА), тело лакше избацује урином. Људи у Сан Антонио де лос Кобресу производе мање токсичног облика, а више онога који се лакше излучује, што упућује на то да су њихова тела неуобичајено делотворна у обради арсена.
Прочитајте још
Еволуцијски биолози Карина Шлебуш и Луси Гатепаиле са Универзитета у Упсали спровеле су 2015. године генетску анализу како би решиле ту загонетку. Анализирале су ДНК 124 жене из Сан Антонио де лос Кобреса и испитале милионе генетских маркера.
Откриле су групу генетских варијанти у близини гена АС3МТ које снажно утичу на обраду арсена. Те су варијанте биле знатно чешће код људи из Сан Антонио де лос Кобреса него код генетски сличних популација у Перуу и Колумбији.
"Адаптација подстиче геномске промене, али докази о специфичним прилагођавањима код људи и даље су ограничени", написале су истраживачице. "Наши подаци показују да је прилагођавање на околни стресор арсен вероватно довела до повећања учесталости заштитних варијанти гена АС3МТ, што је први доказ људског прилагођавања на токсичну хемикалију."
Шири контекст и будућа истраживања
Ова појава није ограничена само на Анде. Студија Универзитета у Чикагу из септембра 2025., која је обухватила више од 6.500 одраслих особа изложених арсену у Бангладешу, идентификовала је још две групе гена - ФМО и ГСТО - које уз већ познату варијанту АС3МТ такође утичу на делотворност метаболизма арсена. Чини се да те варијанте чине тело ефикаснијим у претварању арсена у облике који се могу сигурно избацити.
У Сан Антонио де лос Кобресу људи живе са арсеном хиљадама година, што је довољно дуго да природна селекција фаворизује особине које смањују осетљивост на његова токсична дејства.
Каснија истраживања сугеришу да се слични генетски сигнали могу појавити и код других андских популација које су генерацијама биле изложене арсену. То потврђује да дуготрајна изложеност може да подстакне генетску толеранцију и указује на то да би ово прилагђавање могло да буде раширеније у целом региону.
"С обзиром на тешка штетна дејства арсена на здравље деце и одраслих, појединци који носе хаплотип толеранције на арсен могли би да имају врло снажну селективну предност у окружењима са високим нивоом арсена", закључили су истраживачи.
БОНУС ВИДЕО:
