Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
НДХ је у историји остала забележена по бројним ратним злочинима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима и Ромима, као и Хрватима неистомишљеницима, претежно комунистима.
Геноцидна политика је спровођена расним законима, масакрима, системом концентрационих логора и покатоличавањем.
Након окупације Југославије од стране Сила Осовине априла 1941. године, Римским уговорима су дефинисане границе и статус НДХ, која је затим подељена на немачку и италијанску окупациону зону, док је Далмација припојена Италији.
У складу са одредбама Римских уговора, НДХ је била краљевина. Принц Ајмоне, четврти војвода од Аосте је 18. маја 1941. године постао краљ Независне Државе Хрватске, одлуком његовог рођака италијанског краља Виториа Емануелеа III, а на предлог поглавника Анте Павелића који му је понудио „Томиславову круну".
Одлуку о избору за хрватског краља саопштио му је гроф Галеацо Ћано, министар спољних послова и Мусолинијем зет. Церемонији проглашења за краља у Квириналној палати у Риму, присуствовао је и Павелић. Тада је узео име Томислав II, у спомен на првог средњовековног хрватског краља Томислава. На тај начин, НДХ је формално постала подређена Италији.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Било је предвиђено да се крунисање одржи у Томиславграду, али је он одбио тамо да дође услед неслагања око решавања питања Далмације. Тако ни Ајмоне није имао никакву ефективну власт над усташким режимом, већ је био само симбол.
Након смрти права принца Амедеа у британском заробљеничком логору у Кенији, Ајмоне је преузео титулу војводе од Аосте. Од јесени 1942. године, тајно је ступио у контакт са Савезницима и отпочео разговоре о могућем примирју.
Јула 1943. године, са падом фашистичког режима у Италији, принц Ајмоне је по наређењу краља Виториа Емануела III абдицирао са престола НДХ, дана 31. јула 1943. године.
Међутим, уочи његове формалне абдикације по паду Италије, дана 12. октобра исте године, родио му се син Амедео, који је постао престолонаследник НДХ са именом Звонимир II.
У последњим месецима Другог светског рата, принц Ајмоне постао је командант италијанске поморске базе Таранто, али је разрешен дужности. Током своје поморске каријере достигао је чин адмирала. Годину дана после пада монархије у Италији, напушта је 1947. године и одлази у Аргентину. Преминуо је 29. јануара 1948. године у Буенос Ајресу.
НДХ управљали су Анте Павелић и његов усташки покрет основан 1931. или почетком 1932. који је био организација слична нацистима у Немачкој и фашистима у Италији. У НДХ Срби су чинили око 30% становништва. На територији НДХ су основани концентрациони логори, од којих је најпознатији био Логор у Јасеновцу.
Фото: History and Art Collection/Alamy/Profimedia
Фото: Википедија/Јавно власништво
Фото: Википедија/Јавно власништво
Први оружани отпори против НДХ и геноцидне политике, доминантно предвођени Србима, су покренути маја 1941. код Санског Моста и јуна у Херцеговини, док се за почетак ширег устанка најчешће узима 27. јул, на дан избијања устанка у Србу и Босанској Крајини. Хрватска ваздухопловна легија је учествовала на Источном фронту током 1941-42. године. Устанак у источној Босни је угушен офанзивама Сила Осовине јануара и јуна 1942. године, а затим и у западној Босни јула исте године након битке на Козари, коју су обележили масовни злочини над српским цивилима и одвођење у концентрационе логоре. Походом пролетерских бригада у Босанску Крајину су августа 1942. поново ослобођене територије и формирана Бихаћка република. На слободној територији је Комунистичка партија Југославије (КПЈ) новембра исте године одржала прво заседање АВНОЈ-а са циљем координисања народноослободилачки одбора и преузимањем власти у Југославији.
Битком на Неретви (фебруар-март 1943.) је срушена Бихаћка република, за којом је уследила Битка на Сутјесци (мај-јун 1943.), којом је заустављена немачка офанзива. Италија је капитулирала септембра 1943. године, након чега је цела НДХ дошла под контролу Немачке, вративши територију Далмације.
Фото: INTERFOTO/Personalities, INTERFOTO/Alamy/Profimedia
Затим је на Техеранској конференцији одлучено да Савезници у Југославији подрже партизане предвођене КПЈ-ом. Неколико министара НДХ је средином 1944. покушало државни удар са циљем преласка НДХ на страну Савезника, што је осујећено. Напредовањем Савезника у Другом светском рату, и ослобађање Југославије је почело исте године, док су највеће операције за ослобођење на територији НДХ биле 1945. године: мостарска, сарајевска и завршне операције. Маја 1945. године се војска НДХ предала партизанима, након чега је уследила масовна одмазда, а битком за Оџак је нанесен последњи пораз усташама 25. маја 1945. године.
Миле Будак, Никола Мандић, Андрија Артуковић и други високи функционери НДХ, након рата су осуђени за ратне злочине од нових југословенских власти.
Команданти концентрационих логора Љубо Милош и Мирослав Филиповић ухваћени су и стрељани.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Фото: Википедија/Јавно власништво
Многи други су побегли, укључујући и вођу усташа Павелића, највише у Латинску Америку. Нирнбершки војни суд је закључио да НДХ није била суверени ентитет способан да делује независно од немачке војске и да је све време била територија под окупацијом.
БОНУС ВИДЕО:
