Док се Немачка последњих година суочава са слабим привредним растом, Пољска бележи знатно боље резултате и све више привлачи немачке фирме и раднике. Некада сматрана сиромашнијим источним сусједом, данас се профилира као једно од најбрже растућих европских привреда. Немачки јавни сервис АРД у репортажи емисије Плусминус истражио је шта стоји иза пољског привредног узлета и шта би Немачка могла да научи од суседне земље.

Разлика у привредним резултатима видљива је и у бројкама. Док је немачка привреда 2024. била у рецесији, пољска је порасла три посто. У 2025. години Немачка је забележила раст од свега 0,2 посто, док је Пољска убрзала на 3,6 посто. "Пољска је већ 40 година најбрже растућа привреда у Европи", изјавио је за АРД Марцин Пјатковски, економиста са Универзитета Козмински у Варшави, који Пољску назива новим европским прваком раста.

Пољски раст привлачи и немачке улагаче. Око 6.000 немачких фирми послује у Пољској, где су директно уложиле приближно 50 милијарди евра. Један од примера је немачка фирма Др Шумахер, чије је седиште и даље у Хесену, али се главни део производње одвија у пољском граду Лубану. Тамо око 1200 запослених производи до 500 милиона паковања влажних и дезинфекцијских марамица за глобалне брендове.

Фото: Antonio Guillen Fernández/Panthermedia/Profimedia/Depositphotos/kikinunchi

 

Директор фирме Паул Станек као једну од кључних предности пословања у Пољској истиче брзину администрације. Ако фирми треба ново складиште, каже, поступак мора да буде могуће завршити у року од годину до годину и по, а не чекати три године на дозволе. У Пољској, додаје, могу да послују знатно конкурентније него у Немачкој. Пјатковски сматра да улагаче више не привлаче само ниже плате, него и квалитет радне снаге и велика мотивација запослених. Према његовим подацима, просечни доходак по становнику у Пољској од 1990. готово се учетверостручио, док је у Немачкој у истом периоду порастао за половину. Пољаци, према његовим речима, статистички раде и до 600 сати годишње више од Немаца.

Важан део пољског модела чине и пореске олакшице. Запослени млађи од 26 година не плаћају порез на доходак до годишњег износа од приближно 20.000 евра. Према Пјатковском, таква политика један је од разлога због којих Пољска данас има једну од три најниже стопе незапослености у Европској унији. Пољска разматра и додатно пореско растерећење породице са најмање двоје деце. Према предлогу закона, породични доходак могао би да буде ослобођен пореза до приближно 65.000 евра годишње ако оба родитеља раде и зарађују једнако. Олакшице постоје и при куповини некретнина. Како је за АРД објаснио агент за некретнине Давид Лис, купци који први пут стичу некретнину ослобођени су пореза на пренос власништва, што младим породицама олакшава куповину првог дома.

Промене се одражавају и на миграцијска кретања. Према подацима наведенима у репортажи, током 2024. из Немачке у Пољску преселило се готово 91.000 људи, док је у супротном смеру отишло око 82.000. Немачка је тако у једној години забележила нето губитак од приближно 9.000 људи у миграцији према Пољској. Међу онима који су се вратили је и Јоана Столарек, која је претходно 30 година живела у Берлину, а сада ради у Варшави. Као један од разлога повратка навела је пореске олакшице. Према њеним речима, повратници током четири године могу да остваре пореско ослобађење од по 20.000 евра годишње.

Фото: Anetlanda/Alamy/Profimedia

 

Пољска предност није само у порезима. Административне поступке у великој је мери дигитализовала, па се путем државне апликације могу обављати послови попут идентификације у институцијама, банкама и код јавних бележника, оснивања фирми и отварања рачуна. Ларс Гутхил, директор Немачко-пољске индустријске и трговинске коморе у Варшави, сматра да је Пољска у дигитализацији јавне управе најмање десет година испред Немачке. Већина административних поступака, каже, може да се обави потпуно дигитално.

Знатно је убрзана и изградња инфраструктуре. Пољска је у последње две деценије проширила мрежу брзих путева за више од 4.000 километара. Један од разлога брже реализације пројеката јесте другачији модел јавне набавке: у једном поступку уговара се и пројектовање и градња, а извођач преузима и прибављање потребних дозвола. Тиме се, према Јержеју Пузyнском из пољске управе за путеве и ауто-путеве, део поступака може одвијати паралелно. Земља планира и изградњу великог ваздушног чворишта између Варшаве и Лођа. Пројекат је повезан са циљем да се до будућег аеродрома из било којег дела Пољске возом може стићи за највише 100 минута. Због тога се модернизује и железничка инфраструктура. Пољски привредни раст тако се не заснива само на једној мери, него на комбинацији улагања, пореских олакшица, дигитализације и бржих административних поступака. Управо те разлике, закључује репортажа АРД-а, отварају питање шта би Немачка могла да промени како би поново повећала своју конкурентност.

БОНУС ВИДЕО: