На западној обали Норвешке гради се најдужи и најдубљи подморски саобраћајни тунел на свету. Тунел Рогфаст дуг је 27 километара, а у најдубљој тачки спустиће се 392 метра испод нивоа мора. Требало би да скрати путовање између већих градова и постане део будућег обалног ауто-пута којим ће моћи да се вози без иједног трајекта. Име Рогфаст скраћеница је од „Rogaland fastforbindelse”, што у преводу значи стална веза у региону Рогаланд, где се тунел гради. Радови су почели у јануару 2018., али су крајем 2019. заустављени због предвиђеног прекорачења трошкова. Постојећи уговори су отказани, а пројекат је реструктуриран. Градња је настављена крајем 2021., а тунел би требало да буде готов 2033. Коштаће приближно 25 милијарди норвешких круна, односно око 2,4 милијарде долара.
"Тунел ће знатно побољшати повезаност дуж западне обале Норвешке јер ће створити бржу и поузданију везу између региона Ставангер и Хаугесунд”, рекла је Ен Брит Моен, водитељка пројекта у грађевинској компанији Сканска. Сканска гради северни део тунела, дуг девет километара, који је уједно и најдубљи. Рогфаст ће заменити постојеће трајектне линије и скратити путовање између Бергена и Ставангера, другог и четвртог највећег норвешког града, за четрдесетак минута. Свакодневно путовање на посао биће тако знатно лакше, додала је Моен. Тунел ће имати две одвојене цеви са по две саобраћајне траке. Отприлике на половини налазиће се необичан детаљ, двоструки кружни ток на дубини од 260 метара. На њега ће се спајати одвајање према острву Квитсоу, најмањој општини у Норвешкој, пише CNN.
Рогфаст се, као и већина модерних тунела, гради са оба краја истовремено како би се уштедело време. Две екипе морају да се сретну у средини, а смеју да промаше за највише пет центиметара. За такву прецизност потребни су ласери и друга софистицирана опрема. Ротирајући ласерски скенер снима сваки новоископани део тунела и прикупља два милиона информационих тачака у секунди. Из њих настаје 'дигитални близанац' тунела, који се затим пореди са пројектним плановима како би се на време уочила свака непрецизност. "То је мало другачије од романтичне слике геодета који гледа кроз окулар”, рекао је Буркхард Боекем, главни технолошки директор компаније Хеxагон, која спроводи мерења у тунелу.
Маргина од пет центиметара једна је од најстрожих на свету, али штеди време, новац и материјал и смањује емисије. "Ако одступите од ње, морате да ископате далеко више материјала, а затим далеко више и да вратите натраг. То су цели камиони. Дакле, није реч само о ризику, него и о великом финансијском трошку", објаснио је Боекем.
Рогфаст је део обнове обалног ауто-пута Е39, дуге 1.100 километара, од Трондхајма на северу до Кристиансанда на југу. Данас вожња целим тим путем траје 21 сат и укључује седам трајеката. Мостовима и тунелима Норвежани желе да је претворите у ауто-пут без трајеката и тако преполове време путовања, но то се не очекује пре 2050.
Прочитајте још
Рогфаст је један од најамбициознијих и технички најзахтевнијих делова тог плана, а градња није прошла без проблема. "Највећи изазов досад био је да се пронађу довољно добре методе инјектирања којима се буши стена. Сада смо 300 метара испод нивоа мора и већ смо имали прилично велика цурења слане воде у тунел”, рекла је Моен. Будући да се радови спуштају све до 392 метра дубине, тим се, каже, усредсређује на методе које ће свима осигурати сигурне и делотворне услове рада.
Возаче је требало да заштити и од онечишћеног ваздуха. Тунел ће имати уздужни систем вентилације са млазним вентилаторима, допуњен вентилационим окном које излази на острво Квитсоy. "Та је комбинација осмишљена како би ваздух делотворно циркулисао, а саобраћај био сигуран целом дужином тунела”, објаснила је Моен. Камере и радари пратиће возила, а систем за узбуњивање у реалном времену одмах ће препознати кварове и застоје. Између две цеви предвиђен је средишњи пролаз за нужду са попречним спојевима и пешачким путевима за евакуацију.
Затварање трајектних линија довешће до губитка неких радних места. Моен ипак сматра да ће локално становништво добити лакши приступ послу, образовању и јавним услугама. Корист ће имати и привреда, посебно индустрија морских плодова, јер ће логистика бити јефтинија, а компаније ће моћи да послују на ширем подручју. "Пројекат током градње отвара и велик број радних места те поставља темеље за одрживији и повезанији развој дуж разведене западне обале Норвешке”, рекла је.
Титула најдужег тунела са подморским делом засад припада железничком тунелу Сеикан у северном Јапану. Укупно је дуг 53,85 километара, од чега је 23,3 километра испод мора.