Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Na zapadnoj obali Norveške gradi se najduži i najdublji podmorski saobraćajni tunel na svetu. Tunel Rogfast dug je 27 kilometara, a u najdubljoj tački spustiće se 392 metra ispod nivoa mora. Trebalo bi da skrati putovanje između većih gradova i postane deo budućeg obalnog auto-puta kojim će moći da se vozi bez ijednog trajekta. Ime Rogfast skraćenica je od „Rogaland fastforbindelse”, što u prevodu znači stalna veza u regionu Rogaland, gde se tunel gradi. Radovi su počeli u januaru 2018., ali su krajem 2019. zaustavljeni zbog predviđenog prekoračenja troškova. Postojeći ugovori su otkazani, a projekat je restrukturiran. Gradnja je nastavljena krajem 2021., a tunel bi trebalo da bude gotov 2033. Koštaće približno 25 milijardi norveških kruna, odnosno oko 2,4 milijarde dolara.
"Tunel će znatno poboljšati povezanost duž zapadne obale Norveške jer će stvoriti bržu i pouzdaniju vezu između regiona Stavanger i Haugesund”, rekla je En Brit Moen, voditeljka projekta u građevinskoj kompaniji Skanska. Skanska gradi severni deo tunela, dug devet kilometara, koji je ujedno i najdublji. Rogfast će zameniti postojeće trajektne linije i skratiti putovanje između Bergena i Stavangera, drugog i četvrtog najvećeg norveškog grada, za četrdesetak minuta. Svakodnevno putovanje na posao biće tako znatno lakše, dodala je Moen. Tunel će imati dve odvojene cevi sa po dve saobraćajne trake. Otprilike na polovini nalaziće se neobičan detalj, dvostruki kružni tok na dubini od 260 metara. Na njega će se spajati odvajanje prema ostrvu Kvitsou, najmanjoj opštini u Norveškoj, piše CNN.
Rogfast se, kao i većina modernih tunela, gradi sa oba kraja istovremeno kako bi se uštedelo vreme. Dve ekipe moraju da se sretnu u sredini, a smeju da promaše za najviše pet centimetara. Za takvu preciznost potrebni su laseri i druga sofisticirana oprema. Rotirajući laserski skener snima svaki novoiskopani deo tunela i prikuplja dva miliona informacionih tačaka u sekundi. Iz njih nastaje 'digitalni blizanac' tunela, koji se zatim poredi sa projektnim planovima kako bi se na vreme uočila svaka nepreciznost. "To je malo drugačije od romantične slike geodeta koji gleda kroz okular”, rekao je Burkhard Boekem, glavni tehnološki direktor kompanije Hexagon, koja sprovodi merenja u tunelu.
Margina od pet centimetara jedna je od najstrožih na svetu, ali štedi vreme, novac i materijal i smanjuje emisije. "Ako odstupite od nje, morate da iskopate daleko više materijala, a zatim daleko više i da vratite natrag. To su celi kamioni. Dakle, nije reč samo o riziku, nego i o velikom finansijskom trošku", objasnio je Boekem.
Rogfast je deo obnove obalnog auto-puta E39, duge 1.100 kilometara, od Trondhajma na severu do Kristiansanda na jugu. Danas vožnja celim tim putem traje 21 sat i uključuje sedam trajekata. Mostovima i tunelima Norvežani žele da je pretvorite u auto-put bez trajekata i tako prepolove vreme putovanja, no to se ne očekuje pre 2050.
Pročitajte još
Rogfast je jedan od najambicioznijih i tehnički najzahtevnijih delova tog plana, a gradnja nije prošla bez problema. "Najveći izazov dosad bio je da se pronađu dovoljno dobre metode injektiranja kojima se buši stena. Sada smo 300 metara ispod nivoa mora i već smo imali prilično velika curenja slane vode u tunel”, rekla je Moen. Budući da se radovi spuštaju sve do 392 metra dubine, tim se, kaže, usredsređuje na metode koje će svima osigurati sigurne i delotvorne uslove rada.
Vozače je trebalo da zaštiti i od onečišćenog vazduha. Tunel će imati uzdužni sistem ventilacije sa mlaznim ventilatorima, dopunjen ventilacionim oknom koje izlazi na ostrvo Kvitsoy. "Ta je kombinacija osmišljena kako bi vazduh delotvorno cirkulisao, a saobraćaj bio siguran celom dužinom tunela”, objasnila je Moen. Kamere i radari pratiće vozila, a sistem za uzbunjivanje u realnom vremenu odmah će prepoznati kvarove i zastoje. Između dve cevi predviđen je središnji prolaz za nuždu sa poprečnim spojevima i pešačkim putevima za evakuaciju.
Zatvaranje trajektnih linija dovešće do gubitka nekih radnih mesta. Moen ipak smatra da će lokalno stanovništvo dobiti lakši pristup poslu, obrazovanju i javnim uslugama. Korist će imati i privreda, posebno industrija morskih plodova, jer će logistika biti jeftinija, a kompanije će moći da posluju na širem području. "Projekat tokom gradnje otvara i velik broj radnih mesta te postavlja temelje za održiviji i povezaniji razvoj duž razvedene zapadne obale Norveške”, rekla je.
Titula najdužeg tunela sa podmorskim delom zasad pripada železničkom tunelu Seikan u severnom Japanu. Ukupno je dug 53,85 kilometara, od čega je 23,3 kilometra ispod mora.
BONUS VIDEO:
