Нестали Хрват је под неразјашњеним околностима напустио београдски клуб "Готик", у ком је био са својим пријатељима дан пре дочека Нове године.
Ненад Периш, Матејев отац, налази се у српској престоници већ дужи временски период, како би допринео у потрази свог сина, а последњих дана, како наводи, размишља о повратку у Сплит, где га чека остатак породице.
- Свестан сам да је прошло већ 60 дана од нестанка, мог, нашег Матеја. Као што сам већ рекао, пре двадесетак дана почео сам мало да радим, преко компијутера се прикључим па помогнем колико могу мојим колегама на Наставном заводу за јавно здраврство Сплитско - далматинске жупаније (НЗЈЗ СЏ). Радим и нешто мало физички, да бих остао у физичкој кондицији, а у мојој психичкој кондицији јако пуно ми помаже Црква, молитва - навео је Ненад Периш и додао:
- Морам остати присебан. Знам да ме у Сплиту чека породица, знам да се морам вратитит у неку колотечину, да морам помоћи супрузи. Све то знам, али тешко ми је отићи из Београда без мог Матеја. Знам да се морам вратити животу Ненада Периша, али када то учиним, то више никада неће бити онај исти Ненад Периш који сам био до овог несхватљивог и грозног догађаја.
Прочитајте још
Српска полиција обраћа пажњу на сваки могући траг, те се за Матејем и даље интензивно трага.
- Ја сам дошао у Београд првенствено како бих истражитељима био од помоћи и да би га што пре пронашли. Нада да је жив није нестала у мени, ја верујем да је тако. Има пуно лажних дојава, да је Матеј негде виђен. Сваки дан имам пет до шест дојава да су га људи препознли и онда испочетка, с новом надом идемо и то проверити. Нажалост, све су те дојаве плод велике жеље људи да се Матеј пронађе, па од те велике жеље у неким другим људима виде мог сина - истиче он.
Периш сматра да време за повратак у Хрватску и даље није дошло.
- Кад осетим да је дошао тај тренутак, када га преломим у себи, онда ћу се вратити кући. Кад ће то бити, то не могу да кажем, јер ни ја то не знам. Једино се и даље надам, дај Боже да се у Сплит вратим са својим сином. Сви га у Сплиту очекују - рекао је он.
Он наводи да људи и даље показују знаке подршке и бриге.
- Питају ме људи једем ли довољно , спавам ли. Једем, морам јести да бих остао у некаквој физичкој кондицији, то дође само од себе. Спавам ли? Спавам, морам спавати. Некад успевам мало дуже "убит око", некад краће и, оно што је најважније - покушавам да останем нормалан и да се понашам нормално. Ипак, има тренутака када морам да будем сам са својим мислима и када не могу да имам икога у својој близини. Морам да живим, али онда поставим сам себи питање - како живети? Морам да носим свој крст, а сигуран сам да има људи којима је пуно горе у животу него мени - каже Ненад.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".