Њихов експеримент пратиле су локалне новине, док је познати истраживач сна др Вилијам Ц. Демент са Универзитета у Станфорду одлучио да се као посматрач придружи овом истраживању. Већ вршени експерименти на људима су доказали да мањак сна узрокује параноју и друге виталне проблеме код људи, а посебно је забрињавао податак да се исти овакав експеримент на мачкама завршио фатално.
- Вероватно сам био једина особа на планети у то време која је заправо истраживала спавање. Рендијеви родитељи су били јако забринути да би то могло да буде нешто што би заиста могло да буде штетно за њега јер је још било нерешено питање хоћеш ли умрети ако не спаваш довољно дуго - рекао је Демент.
Како су Рендијеви родитељи условили, експеримент је надгледао доктор Демент и поручник Џон Рос из Јединице за медицинска неуропсихијатријска истраживања америчке морнарице у Сан Дијегу. Њега су будним одржавали на силу приморавајући га да игра флипер и кошарку, и нису му дозвољавали да легне. Прва фаза експеримента је добро прошла за Рендија који је тада имао само 16 година. Како се експеримент настављао уочено је да има пропусте у памћењу, док су прве халуцинације наступиле четвртог дана. Ренди је већ петог дана имао живописније халуцинације, јер је испред себе видео шумску стазу, а не сопствену кућу.
- Након тог тренутка није више било успона, само падова и падова. Било је као да ми неко ставља брусни папир у мозак. Моје тело је то добро подносило, али мој ум је био погођен - рекао је он.
Током наредних неколико дана примећено је да се његов говор успорио, причао је неразговетно, а способност памћења му је била сведена на минимум. Ренди није могао да склапа целе реченице, није имао фокус. Упркос томе јос увек је успевао да игра стони тенис како би остао будан, али је проживљавао велике нападе параноје.
Прочитајте још
Последњег дана експеримента, Ренди је имао безличан поглед, а било је неопходно да стално прима надражаје споља како би одговарао на питања, док је његов глас био монотон и нејасан, није памтио шта је радио, а његове моторичке способности су биле минималне. Ренди Гарднер је тако поставио нови светски рекорд у неспавању од 11 дана.
Након завршетка експеримента, научници су посматрали његово понашање наредних неколико ноћи како би пратили његову РЕМ фазу сна и били сигурни да се враћа у стање пре почетка експеримента. Закључак који је добијен овим експериментом је да су током неспавања подручја његовог мозга константно била успавана, што је уочено на индентичним експериментима на пацовима. Иако су многи од тада поставили нове рекорде у неспавању, Гинисова књига рекорда је престала да их бележи како не би подстицала активности које могу да животно угрозе учеснике.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
