Наиме, 26. марта 1983. године, током периода Хладног рата, мало након поноћи, огласили су се аларми који су сигнализирали напад интерконтиненталних балистичких пројектила од стране Сједињених Америчких Држава на Совјетски Савез.
Огроман терет пао је на једног човека, Станислава Петрова, тада 44-годишњег пуковника. Он је морао да у кратком временском интервалу донесе одлуку, заснивајући је на томе да ли је амерички напад стваран или не.
- Схватио сам да морам да донесем неку одлуку, а истина је била да сам био 50 одсто сигуран да није реч о нападу - започиње своју причу Петров.
Фото: Профимедиа
Он је у том тренутку у својим рукама држао "судбину" света. Да је установио да се ради о правом нападу, Совјети би на САД покренули атомски напад, што би представљао почетак нуклеарног рата.
Совјетиски Савез се у том периоду прибојавао изненадног напада, с обзиром на то да је однос између ових сила тада био изразито напет.
Прочитајте још
Билатералној кризи, сведочи и податак да су Совјети, месец дана пре поментог 26. марта 1983, срушили амерички путнички авион, мислећи да је у питању шпијунска акција. Недуго затим, САД је започела велику НАТО вежбу под назвиом "Моћни стрелац", за коју се претпсотављало да представља припрему за атомски напад.
Фото: Танјуг/АП/Профимедиа
Станислав се те, умало трагичне, ноћи налазио у тајном контролном центру Серпуков-15. Када се огласио аларм, паника је завлада међу пристунима, те су очи шокираних и уплашених људи, иначе припреманих за овакве ситуације, биле упрте у 44-годињшег пуковника.
- Моја екипа је била на ивици панике и тада ми је синуло да ће, ако сви будемо у паници, све бити готово. Нисам имао времена да размишљам о томе да ли ћу ја бити тај који ће покренути Трећи светски рат, већ сам морао да одлучим колико је истинита информација коју ми је управо показао компјутер - истиче Петров.
Размишљајући о потезу који је неопходну повући, у контролном центру огласио се читав низ аларма, што је подразумевало напад од минимум пет нуклеарки.
После тешког промишљања, Петров је пренео хијерархијски вишим војним лицима информацију да се ради о лажној узбуни. Одлуку, испотавиће се исправну, засновао је на совјетским радарима, сходно томе да нису указивали на лансирање, а који су у том времену били знатно поузданији од сателита који су сигнализирали напад.
Фото: Танјуг/АП/Профимедиа
Истраживање које су надлежни касније спровели, показало је да је лажну узбуну покренуо одсјај сунчеве светлости на високим облацима, што је покварени сателит очитао као ракетне нападе.
Станислав Петров, по коме је сниман и филм, преминуо је 2017. године. Никада није добио признање због свог поступка, али су му људи доделили можда и већу "захвалност" од било које војне, епитет "човека који је спасio свет".
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
