Naime, 26. marta 1983. godine, tokom perioda Hladnog rata, malo nakon ponoći, oglasili su se alarmi koji su signalizirali napad interkontinentalnih balističkih projektila od strane Sjedinjenih Američkih Država na Sovjetski Savez.
Ogroman teret pao je na jednog čoveka, Stanislava Petrova, tada 44-godišnjeg pukovnika. On je morao da u kratkom vremenskom intervalu donese odluku, zasnivajući je na tome da li je američki napad stvaran ili ne.
- Shvatio sam da moram da donesem neku odluku, a istina je bila da sam bio 50 odsto siguran da nije reč o napadu - započinje svoju priču Petrov.
Foto: Profimedia
On je u tom trenutku u svojim rukama držao "sudbinu" sveta. Da je ustanovio da se radi o pravom napadu, Sovjeti bi na SAD pokrenuli atomski napad, što bi predstavljao početak nuklearnog rata.
Sovjetiski Savez se u tom periodu pribojavao iznenadnog napada, s obzirom na to da je odnos između ovih sila tada bio izrazito napet.
Pročitajte još
Bilateralnoj krizi, svedoči i podatak da su Sovjeti, mesec dana pre pomentog 26. marta 1983, srušili američki putnički avion, misleći da je u pitanju špijunska akcija. Nedugo zatim, SAD je započela veliku NATO vežbu pod nazviom "Moćni strelac", za koju se pretpsotavljalo da predstavlja pripremu za atomski napad.
Foto: Tanjug/AP/Profimedia
Stanislav se te, umalo tragične, noći nalazio u tajnom kontrolnom centru Serpukov-15. Kada se oglasio alarm, panika je zavlada među pristunima, te su oči šokiranih i uplašenih ljudi, inače pripremanih za ovakve situacije, bile uprte u 44-godinjšeg pukovnika.
- Moja ekipa je bila na ivici panike i tada mi je sinulo da će, ako svi budemo u panici, sve biti gotovo. Nisam imao vremena da razmišljam o tome da li ću ja biti taj koji će pokrenuti Treći svetski rat, već sam morao da odlučim koliko je istinita informacija koju mi je upravo pokazao kompjuter - ističe Petrov.
Razmišljajući o potezu koji je neophodnu povući, u kontrolnom centru oglasio se čitav niz alarma, što je podrazumevalo napad od minimum pet nuklearki.
Posle teškog promišljanja, Petrov je preneo hijerarhijski višim vojnim licima informaciju da se radi o lažnoj uzbuni. Odluku, ispotaviće se ispravnu, zasnovao je na sovjetskim radarima, shodno tome da nisu ukazivali na lansiranje, a koji su u tom vremenu bili znatno pouzdaniji od satelita koji su signalizirali napad.
Foto: Tanjug/AP/Profimedia
Istraživanje koje su nadležni kasnije sproveli, pokazalo je da je lažnu uzbunu pokrenuo odsjaj sunčeve svetlosti na visokim oblacima, što je pokvareni satelit očitao kao raketne napade.
Stanislav Petrov, po kome je sniman i film, preminuo je 2017. godine. Nikada nije dobio priznanje zbog svog postupka, ali su mu ljudi dodelili možda i veću "zahvalnost" od bilo koje vojne, epitet "čoveka koji je spasio svet".
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
