Певач дуго није говорио о болном периоду када је остао без брата, а сада је отворио душу и признао да бол не пролази.
- Фали ми доста тога у емотивном смислу. Трудим се да најбезболнији начин превазиђем све. То је моја бол и свих оних који су га волели. Поносан сам што су његове песме и даље популарне, драго ми. Кад негде певам његове песме, то увек буде јак врисак и пуно ми је срце. Сад је 28 година како је погинуо. А и даље га воле и поштују. Тај бол може да буде мањи, али никад неће проћи. Живот ми се заиста променио. Али мора даље да се живи, шта да радимо - рекао је он у "Гранд Магазину".
На питање водитељке да ли је истина да четири године није могао да запева Ипчетове песме, он је одговорио:
- Дуго нисам могао на радију да чујем његове песме, а камоли да певам, плакао сам.
- Њему сам био узор, довео сам га у Београд, одговаран сам био за њега, трудио сам се да поштује кодексе живота. Био је темпераметан, возио је брзо. Стално сам се свађао са њим због тога, чак сам и излазио негде на ауто-путуи ако не вози спорије. Такав је био, и нажалост са таквом вожњом је завршио.Тешко заплачем, али кад чујем његову песму, да. Емоција ме одузме. Отац и мајка су умрли од туге кад је он погинуо- рекао је Ахмедовски са кнедлом у грлу.
Ипче је за кратко време лансирао бројне хитове, чинио је чуда, као што је рекао у својој пјесми. Остали су хитови "Да ти гужвам постељу", "Очи црне, очи плаве", "Ја те волим, он те има", " Чињо сам чуда" и многи други.
На задњем албуму нашла се песма, која је у то време била веома популарна "Кад нестанем једног дана". У њој је, према појединим мишљењима, наслутио своју трагедију.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
Прочитајте још
