Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићу у херцеговачком Поповом Пољу 1610. године. У страху од данка у крви, родитељи су га као дечака послали је у манастир Завала, где је његов стриц Серафим био Игуман.
После неколико година прешао је у требињски манастир Тврдош, где је постао парох поповпољски. Након што је 1638. у Пећкој патријаршији рукоположен за митрополита херцеговачког, Службовао је широм Херцеговине и Црне Горе.
Живот му је стално био у опасности од турских зулума и агресивних римокатоличких мисионара који су вршили притисак на православно становништво.
Након што су Турци разорили Тврдош, склања се у Црну Гору, где је изградио манастир Острог. У том светилишту провео је последњих 15 година живота.
Умро ј 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у Острогу већ четири века. У њихову моћ исцељења не верују само православни верници.
Прочитајте још
У народу се учврстило веровање да његов дух лечи болесне, а томе сведоче и бројне приче. Свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру Острог записује на папир своју причу, монаси их сакупљају, чувају и претварају у књигу.
Верује се да је спасао новорођенче које је испало из колевке са Острошке греде (висина око 900 метара). Беба је нађена жива и здрава.
Такође, за време Другог светског рата изнад манастира пала је бомба, али није експлодирала.
Поред тога, у манастиру се може чути и да је неким грешницима светац измакао руку, не дозволивши да је целивају.
Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија.
Слави се и као крсна слава.
Народна веровања
Наиме, девојке у Босни су, пре сванућа, бацале су своју обућу кроз врата напоље. Ако би ципела пала у смеру од куће, то је био знак да ће се удати.
Осим тога, верује се да се на овај празник никако не би требало свађати ни са ким, посебно са својим најмилијима. У супротном, целе година ће вам бити баксузна. Нарочито се треба чувати да вас неко не превари.
У неким крајевима се сматра да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.
Ако се икада запутите на ово свето место, обичај је да се понесе флаша уља, коју монаси при службама освештавају и поклањају верницима у малим флашицама, а које се користе ради лечења.
Међутим, најважније је да понесете један пар вунених чарапа – прича се да су чарапе Светог Василија увек поцепане, јер ноћу устаје и хода, па их монаси свакога дана мењају.
На празник Светог Василија искрено се помолите чудотворцу – верује се да ће свака искрена жеља из дубине срца бити испуњена! Такође, обавезно идите до цркве и запалите свећу!
(РТС/Стил)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
